Bata Kovač: Sve bilo je muzika

IME mu je Kornelije, a zovu ga Bata. Neko je već prepevao - tata-mata muzičkog zanata.

Dakle, Kornelije Bata Kovač, jedan od najuspešnijih kompozitora, aranžera i muzičara na našoj pop-rok sceni.

Batine pesme proslavile su Zdravka Čolića, Dalibora Bruna, Dadu Topića, Dušana Prelevića, Zlatka Pejakovića... Čitav drim-tim. Bio je član "Indeksa" i osnivač "Korni grupe". U hladu beogradskog kafića razgovaramo sa legendom koja je napisala više od hiljadu kompozicija.

Rodio se 1. januara 1942. godine u Nišu, a posle dve godine preselio se u Suboticu kod očevih roditelja.

- Deda je bio učitelj i muzičar - počinje priču Kornelije.- Svirao je violinu, kontrabas, klavir... I moj otac je bio muzičar. Osnovni instrument mu je bila violina, ali i klavir, truba, gitara, bubnjevi. Imao je i svoj orkestar. Malo se zna da je osnovao i Subotički muzički festival. Dakle, odrastao sam u muzičkoj familiji.

Već sa 19 godina Kornelije je znao čime će se baviti. Napušta Suboticu i pokušava da upiše Muzičku akademiju u Beogradu, ali ne uspeva. Stiže u Sarajevo i tamo diplomira na Muzičkoj akademiji, odsek Teorija i klavir. Istovremeno počinje njegova blistava karijera. Pravi prvi veliki hit "Četiri mladića ispod Trebevića".

Kasnije postaje član legendarnih "Indeksa", sa Davorinom Popovićem i ostatkom grupe dostiže zvezdane visine u bivšoj Jugi, ali i van nje. O tom periodu njegovog života godinama se pisalo i sve se zna. Možda ono što je nepoznato jeste razlog koji ga je vodio da, iz grada u kome je uspeo i stvorio legendarno ime, Sarajeva, dođe u Beograd.

- Još dok sam kao dete živeo u Subotici i kasnije u Sarajevu, Beograd je za mene bio nešto nedostižno - kaže Kornelije. - San mi je bio da živim u tom gradu i da budem njegov deo. Sve mi se sviđalo u njemu, iako sam ga retko posećivao. Beograd je bio ispunjenje mog dečačkog sna.

U željenom gradu formira čuvenu "Korni grupu", u kojoj je prva pevala Seka Kojadinović, a posle su za mikrofonom bili sve muškarci. Posle uspeha na "Evroviziji" i desetog mesta, na kome je pobedila legendarna "Aba", "Korni grupa" se raspala. Kornelije nastavlja svoj kompozitorski rad i postiže svoje najveće muzičke uspehe komponujući čuvene hitove za Zdravka Čolića: "Pjevam danju, pjevam noću", "Zvao sam je Emili", "Jedna zima sa Kristinom", "April u Beogradu"...

Bio je to njegov i Zdravkov vrh. Kasnije mu je ponestalo motiva pa odlučuje da se oproba na evropskom muzičkom nebu. U Londonu, gde se preseljava, sarađuje sa velikim imenima svetske pop muzike, među kojima je i Hans Zimer, kompozitor koji je dobio Oskara za muziku u filmu "Kralj lavova". Kasnije, po preporuci prijatelja, njegova porodica odlazi u Španiju, gde Bata stiže do 30 albuma odsviranih i aranžiranih za poznate španske muzičare.

- Znate, kada vas život pritisne, morate da pravite kompromise - objašnjava Bata Kovač. Ljudi imaju pogrešan utisak da javnim ličnostima teče med i mleko. Najveći životni kompromis koji sam učinio jeste taj povratak iz inostranstva.

Sada, dok i dalje radi u studiju, ponosan je na svoje ćerke Kristinu i Aleksandru, koje su uspele da postignu značajne muzičke uspehe. Jedino Anja nije nasledila Kovačevu lozu. Ali zato je tu Kristinina ćerka Tara, koja sa dedom voli da zapeva i zaigra. Dinastija Kovač ima naslednike i nastavlja svoj muzički put. Zacrtan još dalekih godina u Subotici.

Mada o tome stidljivo priča, Kornelije kaže da bi mu negde, možda u Sava centru, pripao i veliki koncert na kome bi obeležio svoju višedecenijsku bogatu karijeru. O tome odavno misli i spremio je projekat. Tamo bi bio veliki orkestar i mnogo muzike, još mnogo toga što nikada ne prestaje.

NE STIDIM SE "CILETA"

Najveće kritike dobio je kada je za Lepu Brenu napravio pesmu "Sitnije, Cile, sitnije".

- Brena je dobar pevač i nacionalna zvezda - kaže Kornelije. - Menjao sam kanal kada bi se Brena pojavila na televiziji. Ali kada sam otišao da je čujem, silno sam se iznenadio. Bilo je tu "Abe", popa, roka. Ništa ala "Ibarska magistrala".