Srbi u svetu |
 | |  | |  | |  | |  | |  | |  |
Srpsko ime
Толико лепих српских имена остаје у наслеђе генерацијама родитеља будуће
српске деце широм света, да им кроз имена пуна историје, поноса, веровања и
обичаја пренесу своју љубав и дају особине које ће их пратити кроз живот.
Милош, Мила, Милутин, Милана, Милена, Миљан, Љуба, Љубинка, Радослав,
Радмила, Драган, Драгица и Предраг само су нека од многих српских имена која се
деци дају због неизмерне радости родитеља при рођењу својих анђела.
Срећа родитеља неретко се исказује давањем имена по воћу, па и животињама и
биљкама, па тако постоје Голуб, Цветан, Цвета, Цветко, Цветана, Вишња, Дуња,
Јагода, Јаблан, Јабланка, Лабуд, Вук, Вучина, Вучко, Вукашин, Соко, Јеленко...
Да буду добра, деци се често дају имена као Благоје, Благота, Благиња, Добрица (м.
и ж.), Добрило, Добра, Доброта.
Жеља да им деца увек буду здрава и јака, огледају се кроз имена као што су
Здравац, Здравко, Здравкa, Невен, Невена, Гвозден, Гвоздана и Огњен.
Да буду лепи, ту су Лепоје, Красоје, Лепосава, Лепава, Дивна, а богати, моћни и
угледни су Урош, Душан, Славен, Владан, Владана, Бисерка, Бисерко, Златан и
Злата.
И сва друга српска имена имају своје значење, нека објашњавају како или када су
деца рођена (Зоран, Ненад), друга су дата у славу природе (Звездан, Звездана,
Даница) и тако редом.
Свако име је прича за себе, нека од српских имена су вишеструко старија од многих
земаља које данас постоје на свету. То може бити само разлог више да ваше дете
носи неко лепо српско име, ма где било.
Кроз историју су познати примери промене вере припадника разних народа, што
насилно, што добровољно, као и делимична или потпуна асимилација са туђим
народима, вером и обичајима. Са друге стране, опстанак српског народа под
турском владавином пуних пет векова, је светао пример, да уколико постоји
довољно јака вера и традиција - народ, језик и обичаји ће се одржати, упркос свим
жртвама и страдањима.
Процењује се да у свету данас постоји између два и четири милиона Срба који живе
ван Србије. Свако српско име, било да је дете које га носи рођено у дијаспори или
не, је корак ка очувању српске вере, традиције и обичаја. Свако дете које научи или
очува своје знање српског језика представља наду да ће Србија наставити да
постоји кроз историју и да посрнуће које Србија доживљва последњих деценија
представља само тренутну слабост.
Данас скоро свако има право да промени своје име. Неки то раде због тога да би
странцима у чијој земљи живе омогућили да лакше изговарају наша лепа имена,
неки да би добили бољи посао или да би их више поштовали у новим срединама.
Тако, уместо имена Јован, имамо „Yovan“ или чак „John“, Сања – „Sanya“, уместо
имена Драган – „Dan“, уместо Петар често се среће „Peter“ или „Petter“. Неретки су
примери потпуне промене имена, па се оригинално име више не може ни
наслутити.
Многи нису свесни да се променом имена одричу дела свог идентитета и порекла.
Сви они дивни разлози давања српских имена деци са почетка овог текста, падају у
воду када се име промени, како би више личило да овдашње, туђе. Сваки народ је
поносан на порекло својих имена. Сви се труде да нагласе своју традицију, зашто би
Срби били другачији?
Бити поносан на своје порекло и на своје име није грех. Није тешко научити странце
да изговарају наша имена, макар то чинили често, јер сваки дан срећемо нова лица
на послу и у приватном животу. Ипак је лепо чути их како су успели да науче наша
лепа српска имена, макар и са нагласком.
Како год да неко промени своје име, уколико у туђини није рођен или није дошао
као јако млад, никад неће у потпуности изгубити свој акценат енглеског, немачког
или било ког другог страног језика, у земљи боравка. Једино се може изгубити
осећај припадности једном народу.
Можда ће ипак и покоја суза да се слије низ образ кад се посете баке и деке у
матици, док ће с муком покушавати да правилно изговоре нова, страна имена своје
деце, унука и унучица.
Ален Ђелић, Калгари - Канада
Април 2008
www.srbiusvetu.org
српске деце широм света, да им кроз имена пуна историје, поноса, веровања и
обичаја пренесу своју љубав и дају особине које ће их пратити кроз живот.
Милош, Мила, Милутин, Милана, Милена, Миљан, Љуба, Љубинка, Радослав,
Радмила, Драган, Драгица и Предраг само су нека од многих српских имена која се
деци дају због неизмерне радости родитеља при рођењу својих анђела.
Срећа родитеља неретко се исказује давањем имена по воћу, па и животињама и
биљкама, па тако постоје Голуб, Цветан, Цвета, Цветко, Цветана, Вишња, Дуња,
Јагода, Јаблан, Јабланка, Лабуд, Вук, Вучина, Вучко, Вукашин, Соко, Јеленко...
Да буду добра, деци се често дају имена као Благоје, Благота, Благиња, Добрица (м.
и ж.), Добрило, Добра, Доброта.
Жеља да им деца увек буду здрава и јака, огледају се кроз имена као што су
Здравац, Здравко, Здравкa, Невен, Невена, Гвозден, Гвоздана и Огњен.
Да буду лепи, ту су Лепоје, Красоје, Лепосава, Лепава, Дивна, а богати, моћни и
угледни су Урош, Душан, Славен, Владан, Владана, Бисерка, Бисерко, Златан и
Злата.
И сва друга српска имена имају своје значење, нека објашњавају како или када су
деца рођена (Зоран, Ненад), друга су дата у славу природе (Звездан, Звездана,
Даница) и тако редом.
Свако име је прича за себе, нека од српских имена су вишеструко старија од многих
земаља које данас постоје на свету. То може бити само разлог више да ваше дете
носи неко лепо српско име, ма где било.
Кроз историју су познати примери промене вере припадника разних народа, што
насилно, што добровољно, као и делимична или потпуна асимилација са туђим
народима, вером и обичајима. Са друге стране, опстанак српског народа под
турском владавином пуних пет векова, је светао пример, да уколико постоји
довољно јака вера и традиција - народ, језик и обичаји ће се одржати, упркос свим
жртвама и страдањима.
Процењује се да у свету данас постоји између два и четири милиона Срба који живе
ван Србије. Свако српско име, било да је дете које га носи рођено у дијаспори или
не, је корак ка очувању српске вере, традиције и обичаја. Свако дете које научи или
очува своје знање српског језика представља наду да ће Србија наставити да
постоји кроз историју и да посрнуће које Србија доживљва последњих деценија
представља само тренутну слабост.
Данас скоро свако има право да промени своје име. Неки то раде због тога да би
странцима у чијој земљи живе омогућили да лакше изговарају наша лепа имена,
неки да би добили бољи посао или да би их више поштовали у новим срединама.
Тако, уместо имена Јован, имамо „Yovan“ или чак „John“, Сања – „Sanya“, уместо
имена Драган – „Dan“, уместо Петар често се среће „Peter“ или „Petter“. Неретки су
примери потпуне промене имена, па се оригинално име више не може ни
наслутити.
Многи нису свесни да се променом имена одричу дела свог идентитета и порекла.
Сви они дивни разлози давања српских имена деци са почетка овог текста, падају у
воду када се име промени, како би више личило да овдашње, туђе. Сваки народ је
поносан на порекло својих имена. Сви се труде да нагласе своју традицију, зашто би
Срби били другачији?
Бити поносан на своје порекло и на своје име није грех. Није тешко научити странце
да изговарају наша имена, макар то чинили често, јер сваки дан срећемо нова лица
на послу и у приватном животу. Ипак је лепо чути их како су успели да науче наша
лепа српска имена, макар и са нагласком.
Како год да неко промени своје име, уколико у туђини није рођен или није дошао
као јако млад, никад неће у потпуности изгубити свој акценат енглеског, немачког
или било ког другог страног језика, у земљи боравка. Једино се може изгубити
осећај припадности једном народу.
Можда ће ипак и покоја суза да се слије низ образ кад се посете баке и деке у
матици, док ће с муком покушавати да правилно изговоре нова, страна имена своје
деце, унука и унучица.
Ален Ђелић, Калгари - Канада
Април 2008
www.srbiusvetu.org
Српско име
MESTO ZA VAŠU REKLAMU
Copyright © www.srbiusvetu.org 2008. Sva prava su zadržana.
Kontakt: info@srbiusvetu.org
.............................................................................................................................................................................................................................................................
Fotografija preuzeta sa www.svarsenije.org
- Široka staza
- Jelovnik
- Srpsko ime
- Mali rečnik nostalgije
- Letovanje u Turskoj
- Grtalica-dnevnik našeg iseljenika
- Prkosna pesma
- Kazna
- Pismo premijeru Kanade
- Naši stigli i do Poglavice
- Srpskoj dijaspori smeta nesaradnja...
- Hrvati svojataju himnu dijaspore
- Mlade ne zanimaju stare srpske priče
- Čujte Srbi
- Kabl
- Vremeplov jedne generacije (1)
- Vremeplov jedne generacije (2)
- Kad prasići utihnu I
- Psi-lutalice u Emigraciji
- Uvodnik
- Fond Đermanović
- Zna li Srbija gde su joj deca i sta rade?
| MESEC DANA PO EVROPI |