Istoriju Univerzuma je, prema standardnom modelu velikog praska je moguće podeliti na više perioda u kojima su dominantna odgovarajuća fizička svojstva, odnosno sila koja je dominirala.
Pre masivne anihilacije čestica i antičestica, srednja temperatura vasione je veća od 10 na 13 K, sve čestice su bile u ravnoteži sa zračenjem i ponašale su se kao fotoni.
Univerzum su sačinjavale čestice sa relativističkom energijom i fotoni. To je bila hadronska era, jer su tada, uglavnom, bili prisutni hadroni, zajednički naziv za neutrone, protone i njihove antičestice.Continue Reading
Pitanja poput sledećih: Kako i iz čega je nastao Univerzum? Šta je postojalo pre našeg univerzuma? Kolika je starost Vaseljene? Kolika je starost Sunčevog sistema, a kolika planete Zemlje? Šta je uzrok nastajanja kosmosa? Kolika je starost života na Zemlji i odakle su baš tu stvorio, bila su u centru religijskih, filozofskih, umetničkih i naučnih istraživanja od ranih početaka naše civilizacije do današnjih dana.
U ovom članku, u seriji pogleda na temu šta je to vreme iz jednog novog ugla, biće opisan način kojim su određeni vreme nastanka i vremenska evolucija Univerzuma korišćenjem astrofizičkih zakona.
Iako smo probali da damo definiciju vremena i odgovorimo na večitu temu šta je to vreme, u nizu članaka koje planiramo da objavimo, dodajemo za sada ovaj u kome će biti razmatran vrlo ograničen aspekt problema vremena u svetu elementarnih čestica i atomskih jezgara.
Prikazaćemo kako se u toj oblasti fizike procenjuje vremenski interval u kome se neki fizički fenomen stvara, postoji i nestaje. Pre toga, neophodno je navesti neke osnovne koncepte vremena u fizici.
Njutn [Newton 1643-1727] je smatrao da je vreme apsolutno i da postoji nezavisno od dogadjaja koji se u njemu dešavaju. Njutnove jednačine kretanja na isti način opisuju kretanje čestica u prošlosti i budućnosti, pa njegova mehanika razlikuje prošlost od budućnosti.Continue Reading
Na strani definicija vremena probali smo da dotaknemo nekoliko kategorija u kojima ovaj entitet figuriše, a istakli smo da se u najvećem broju slučajeva vreme u nauci tretira kao parametar.
U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na pitanje “Šta je to vreme?”, ali iz jednog istorijski posmatranog ugla.
Podsetimo se, da pojam vreme kao i pojam prostor spada u osnovne pojmove ne samo fizike nego i svih ostalih nauka, uključujući svakako i filosofiju. Kao i drugi najopštiji pojmovi i ovaj pojam ne definiše se uvek eksplicitno nego se pretpostavlja da se njegovo značenje podrazumeva, dakle implicitno.
Sveti Avgustin
U tom smislu je Ruđer Bošković je parafrazirao misao iz znamenitih ispovesti Svetog Aurelija Avgustina: “Ako me ne pitas šta je vreme, znam, ali ako me pitas, onda ne znam!” U nauci i filosofiji međutim, naročito u moderno doba postavljaju se sve strožiji zahtevi u pogledu određivanja značenja pojmova kojim operišemo, jer od toga zavisi uspešna naučna komunikacija.
Kad je reč o najopštijim pojmovima ili kategorijama treba naglasiti da se oni definišu potpunije tek u sklopu širokih misaonih konstrukcija koje se nazivaju teorije, putem kojih se razjašnjavaju pojave i procesi u određenoj oblasti ili nauci. Istorijski razvoj fizike i drugih nauka je zapravo razvoj pojmova i teorijskih konstrukcija putem kojih su predstavljeni ili objašnjavani razni fenomeni pa i realnost uopšte.Continue Reading
Slatkiši su tu da nam zaslade svakodnevicu još od praistorijskog doba. Najranija forma slatke poslastice bio je med, a tek kasnije su ljudi iz različitih kultura počeli da kreiraju prve slatkiše mešavinom meda, oraha i voća.
Danas postoji nebrojano vrsta poslastica, a u nastavku teksta saznajte koji su najstariji slatkiši i zanimljive činjenice o njima, koje će vas sigurno inspirisati da ih spremite, ili ‘pak kupite.
Naravno, ne preterujte sa sa unosom ugljenih hidrata, a koliko je ovaj unos optimalan, pročitajte kod Milana Strongmena,
Krofne – neizostavna poslastica koju sve generacije obožavaju
Ovaj kolač je toliko popularan da se u Sjedinjenim Američkim Državama slavi Svetski dan krofni, a tog dana pojedine prodavnice specijalizovane samo za prodaju ove poslastice daju svoje proizvode besplatno.
Zbog svoje jednostavne pripreme i izuzetnog ukusa, krofne su bile jedan od glavnih obroka na poprištu sukoba Prvog svetskog rata, i u čast ove namirnice kojima su volonteri hranili vojnike slavi se internacionalni Dan krofni.
Prvi pisani tragovi o krofnama mogu se naći u knjizi “Istorija Njujorka, od početka sveta do kraja Danske dinastije” iz daleke 1809. godine. U knjizi se spominje da su danski doseljenici doneli sa sobom ovaj kolač u tadašnji Novi Amsterdam, koji se pravio sa kruškama ili šljivama.
Sama reč “korfna” potiče od nemačke reči “krafen” koja označava kolač pečen u tiganju.
Danas su kulinarski klasik različitih internacionalnih kuhinja, a domaćice su vrlo vešte u spremanju ove poslastice na različite načine, od kojih nijedan nije pogrešan. Možete ih napraviti sa sastojcima koje verovatno već imate u svojoj kuhinji – kvasac, jaja, šećer, so, brašno, ulje i mleko.
Krofne su toliko popularizovane da su postale viralni trend na Instagramu, idealan su dezert posle svakog jela, a neretko se poklanjaju za rođendane, godišnjice ili bilo koju vrstu iznenađenja.
Kupovne krofne iz specijalizovanih prodavnica krofni izgledaju dekorativno i imaju božanstveni ukus. Pružaju mogućnost da se zasladite, a da ni ne uđete u kuhinju i odličan su izbor poklona za važne trenutke, jer ih svi vole.
A i kako da ih ne vole , kada je to omiljena poslastica Homera Simpsona? Složićete se da on ne greši po pitanju izbora hrane, a ako niste sigurni u činjenicu da krofne svakome izazovu osmeh na lice, razmislite – da li ste ikada videli besnog čoveka kako jede krofne?
Sladoled – najpopularniji smrznuti dezert
Omiljena smrznuta poslastica ispredala je mnoge legende, pa tako niko pouzdano ne zna tačno kada je i kako izmišljen sladoled, ali zna se da je još Aleksandar Makedonski uživao u čarima snega i leda sa ukusom meda i drugih nektara.
Mit govori i o tome kako su drevni vladari plaćali kuvare da nikome ne otkriju recept, kako bi samo oni mogli da budu veliki uživaoci ovog slatkiša.
Najdraži letnji slatkiš poprimio je oblike koje poznajemo danas povratkom istraživača Marka Pola sa Bliskog istoka u Italiju, koji je doneo recept na kojem su Italijani nastavili da rade do današnjih dana.
Kremasti led, kako su ga drugačije nazivali obično se jede za užinu ili dezert, a neretko izaziva takozvano “zamrzavanje mozga”, kada ga prebrzo jedemo i hrana ne stigne da se zagreje u ustima.
Iako je ranije bio slatka đakonija vladara, danas se sladoled može napraviti u svakoj kuhinji. Deca naprosto obožavaju ovaj slatkiš, pa možete biti sigurni da će se veoma obradovati vašoj trpezi kada je obogatite ovim slatkišem.
Palačinke – slučajni kulinarski hit
Kao i za ostale poslastice, postoji legenda vezana i za palačinke, a ona govori o slučajnosti nastanka ovog specijaliteta.
Naime, kuvar pape Gelazija našao se u problemu kada je na hodočašće u Vatikan došlo toliko ljudi da im je ponestalo sve hrane osim brašna i jaja. Kuvar je tada morao da iskoristi svoju maštu i sasvim slučajno napravi dezert koji je danas jedan od najrasprostranjenijih poslastica na svetu.
Palačinke se danas prilagođavaju raznim nacionalnim kuhinjama koje ih kreiraju prema njihovom nacionalnom receptu, mogu biti slatke ili slane ali osnovno testo za palačinke se sastoji od brašna, jaja, mleka, vode, ulja i soli.
Mogu se jesti tradicionalno sa medom i orasima, a mogu se kombinovati najrazličitije slatke i slane varijante poput pekmeza, šećera, krema, pavlake, suvog mesa ili bilo čega što mislite da bi vam se svidelo, jer su palačinke baš takve – idealne uz sve.
Vafle – omiljeni bakin kolač
Bakin kolač, vafle ili galete – sve su to sinonimi za kolač koji potiče iz Belgije i popularan je u čitavom svetu. Sačinjen je od smese brašna i jaja, a po nekom nepisanom pravilu služi se sa kremastim đakonijama poput sladoleda ili krem čokolade.
Postoje razne varijacije ovog slatkiša, a samo u Belgiji postoje preko desetak regionalnih sorti.
Kolač se sprema između dve ploče u tavi kako bi dobila njen karakterističan oblik, a popularne su od davnina – toliko da je čak francuski kralj Čarls IX doneo prvi zakon o vaflama 1560. godine kako bi sprečio niz svađa i tuča među prodavcima, koji su tražili da budu udaljeni “najmanje 4 metra” jedan od drugog.
Baklava – zaostavština osmanskog carstva
Baklava je osmanska poslastica napravljena od slojeva fila, i ispunjena iseckanim orasima u medu ili nekom drugom slatkom filu. Razvijena u carskim kuhinjama turskih palata, baklava je pronašla svoj put tokom istorije do balkanskih trpeza i brzo postala i ostala jedna od omiljenih poslastica na našim prostorima.
Obožavaju je deca i odrasli, lako se sprema i može dugo da stoji u frižideru, a da održi prvobitnu svežinu.
Knedle – starinska poslastica koja ne gubi na popularnosti
Knedle datiraju iz doba Austrougarske monarhije, a brzo su se proširile i na okolne zemlje koje su ih rado prihvatile. Originalni recept je bio sa šljivama ali kako su se knedle susretale sa kuhinjama drugih zemalja, menjale su svoj ukus i sastojke ali jedno se nikada nije promenilo – niko ne može da im odoli.
Danas imamo veliki izbor punjenja: od klasične šljive, do jagode, čokolade, pistaća i krema. Svojom aromom izazivaju lep osećaj koji nas vraća u detinjstvo kada bi otišli kod bake, a već sa ulaznih vrata osetimo miris koji nam odmah govori da nas knedle čekaju na stolu.
Postoji zanimljiva anegdota o austrijskom caru Ferdinandu I, koji je ostao upamćen po izreci “Ja sam car, hoću knedle!” Kuvari su morali da mu usliše želju i kada nije bila sezona šljiva ili kajsija, jer bi u suprotnom bili otpušteni.
Ove zanimljive činjenice o popularnim poslaticama nateraće vas da ih još više volite. Svaka od ovih đakonija dražesna je na sebi svojstven način, zato je uvek idealno vreme da zasladimo našu svakodnevnicu đakonijama i ulepšamo sebi dan.
Razvoj štampanja omogućio je da knjige, novine i časopisi budu proizvedeni u ogromnim količinama i da se stopa pismenosti vrtoglavo promeni. Štampa se smatra revolucionarnim otkrićem ljudske civilizacije.
Ali kako je sve počelo? Kako su izgledale najstarije tehnologije štampe i ko je prvi njima ovladao?
Istorija štampanja počela je u davnim vremenima, sa duplikacijom slika uz pomoć neke vrste pečata. Korišćenje pečata i šablona da bi se urezala slova na glinenim pločicama bilo je prisutno još u mesopotamskoj civilizaciji, 3.000 pre nove ere. U Kini i Egiptu ovakva metoda se koristila za štampanje hijeroglifa na platnu, odnosno na raznim vrstama materijala. Specijalna Ukiyo-e tehnika predstavlja još jedan pionirski pokušaj u otkrivanju procesa štampanja, a danas se smatra pravom umetnošću.
Johan Gutenberg je umeo da iskoristi sve ono što su narodi pre njega upotrebljavali kao najstarije tehnologije štampe. Mnogo je godina trebalo da prođe da bi ljudi došli do savršenstva u procesu štampanja koje imamo danas.Continue Reading
Znate li da je prva kafana u Evropi otvorena baš u Beogradu?
Ovaj podatak svedoči o tome koliko je naša predstavnica još od davnog 16. veka poznata po hedonizmu. Ipak, tada se u kafani služio samo jedan napitak – kafa. Danas je situacija znatno drugačija i osim kafe, u kafani možete popiti gotovo sva alkoholna pića i uživati u ukusnom obroku.
Bankarstvo ima dugu istoriju i tradiciju u Evropi i svetu i neretko se kaže da je jedna od glavnih odlika moderne civilizacije. Počev od finansijera u antičkoj Grčkoj i Rimu, preko prvih institucija iz doba renesanse, bankari i banke oduvek imaju važno mesto u društvu.
Smatra se da je potreba za osnivanjem prvih bankarskih ustanova nastala upravo u doba renesanse, zajedno sa razvojem trgovine i monetarnog sistema. Ljudima je trebala neka institucija gde bi mogli bezbedno da skladište ličnu i komercijalnu imovinu ili čak da daju kredite onima kojima je neophodna pozajmica i povećanje novčanog toka. Tako je došlo do osnivanja prvih banaka u Evropi, na teritoriji današnje Italije, Nemačke i Engleske.
Zanimljivo je da neke od banaka osnovanih još u 15. veku sa velikim uspehom posluju i danas. Pozivajući se na dugu tradiciju i kredibilitet, one pružaju usluge kao što su oročena štednja, najpovoljniji uslovi za stambeni kredit ili elektronsko bankarstvo.
Ovo su najstarije banke koje i danas funkcionišu i čija vrata i sefovi su i dalje otvoreni za klijente širom Evrope i sveta.
Najstarija na svetu – banka Monte dei Paschi di Siena
Banka Monte dei Paski di Sijena (Monte dei Paschi di Siena, MPS) ponosno drži do svog statusa i epiteta najstarije banke na svetu. Njene početke treba potražiti još u 15. veku, jer se povezuje sa institucijom zalagaoničara osnovanom 1472. godine. Međutim, tek je 1624. godine, kada je Sijena pripojena Velikom vojvodstvu Toskane, formirana bankarska organizacija za koju se i danas zna širom sveta.
Tada je opsluživala lokalnu regiju osnovnim bankarskim aktivnostima, da bi se u 17. i 18. veku konsolidovala i unapredila svoje usluge. Tako je Monte dei Paski di Sijena već u 19. veku proširila svoje delovanje na celu zemlju i ponudila prve italijanske hipotekarne kredite.
Među značajnijim promenama u organizacionom sistemu banke u 20. veku svakako treba pomenuti osnivanje Fondacije Monte dei Paski di Sijena 1995. godine. Tada je dekretom Ministarstva finansija Italijeod banke odvojena ova neprofitna organizacija, koja ima funkciju da podržava inicijative u obrazovanju, nauci, zdravstvu i umetnosti širom provincije Sijena.
Foto: Pexels.com
Finansijska kriza koja je 2008. godine teško pogodila zapadno finansijsko tržište, nije zaobišla ni MPS, koja je pretrpela niz gubitaka. Evropska unija je odobrila sporazum o spasavanju između italijanske vlade i banke u iznosu od 5,4 milijardi evra 2017. godine, otkada je MPS u većinskom vlasništvu države.
Druga najstarija banka na svetu i najstarija banka u Nemačkoj je Berenberg banka, koju su daleke 1590. godine u Hamburgu osnovala braća Hans i Peter Bernenberg. Premda je prvobitno imala status trgovačke kuće, ova institucija sa veoma brzo uzdigla do položaja evropskog lidera u oblasti investicionih bankarskih poslova. Ključna područja njenog delovanja su privatno, investiciono i korporativno bankarstvo. U 21. veku može se pohvaliti da upravlja imovinom od neverovatnih 30 milijardi evra, te da ima oko 1.300 zaposlenih radnika.
Interesantan je podatak koji se tiče vlasništva i upravljačke politike Berenberg banke. Naime, na čelu ove bankarske ustanove uvek su bili potomci dvojice osnivača. Tokom duge istorije porodica Berenberg je stekla i izgradila partnerstvo sa viđenijim nemačkim bankarima (među prvima je bio Johan Hajnrih Gosler).
Za banku je od izuzetnog značaja bila saradnja sa hamburškim bankarom Ludvigom Erdvinom Sejlerom, koji je imao ključnu ulogu u uspostavljanju inostranih trgovinskih odnosa u Sjedinjenim Američkim Državama i u istočnoj Aziji. Upravo je zahvaljujući jakim vezama za američkom trgovinombanka doživela veliki uspeh i rast u 19. veku i postala jedna od najuticajnijih ustanova u Hambrugu i okruženju.
Da bi obeležila 400 godina postojanja, banka je 1990. godine osnovala filantropsku fondaciju – Berenberg Bank Stiftung, koja podržava kulturne i naučne inicijative i značajan je donator političke stranke Hrišćansko-demokratske unije Nemačke.
Osim u Hamburgu i drugim većim nemačkim gradovima, Berenerg banka ima kancelarije širom sveta, uključujući poslovnice u Londonu, Cirihu i Njujorku.
Child & Co – najstarija banka u Britaniji
Najstarija banka u Velikoj Britaniji i treća najstarija u celom svetu jeste Child & Co, osnovana 1664. godine u Londonu. Iako je prvenstveno bila nezavisna, danas posluje u okviru kompanije NatWest Group, ranije poznate kao Kraljevska banka Škotske.
Počeci Child & Co banke imaju veze sa zlatarskim poslovanjem ser Frensisa Čajldai njegovim partnerstvom sa Robertom Blačardom. U 18. veku pod upravom Čajldovih sinova, zlatarski posao pretvoren je u kompletno razvijenu banku. Tokom decenija i vekova koji su usledili Child & Co je stekao bazu ekskluzivnih klijenata, a otvorene račune imaju i neke prestižne institucije današnjice poput Oksfordskog univerziteta i Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
Riksbanken – najstarija centralna banka
Švedska narodna banka Riksbanken najstarija je centralna banka na svetu i ujedno četvrta najstarija svetska bankarska ustanova koja i danas posluje. Kada je počela sa radom 1656. godine banka je bila poznata pod nazivom Stokholmska banka ili Palmstruh Bank, po svom osnivaču Johanu Palmstruhu. Međutim, zbog lošeg rukovođenja nakon jedne decenije banka je propala, pa je 1668. godine predata na upravljanje Riksens Standers banci i prešla pod pokroviteljstvo tadašnjeg parlamenta.
Kada je 1866. godine uspostavljen novi Riksdag, tj. Švedski parlament, naziv banke promenjen je u Sveriges Riksbank po kom je i danas poznata. Švedska je bila prva država u Evropi koja je štampala novčanice, izdala je papirni novac još 1661. godine. Iz novije istorije, zanimljivo je da je Riksebanken bila prva centralna banka koja je koristila negativnu kamatnu stopu 2009. godine.
C. Hoare & Co. – banka za najbogatije klijente
Najstarija privatna banka u Velikoj Britaniji datira iz 17. veka i peta je najstarija banka na svetu. U pitanju je C.Hoare & Co, ustanova koju je 1672. godine osnovao ser Ričard Hoare. Banka ima bogatu istoriju, doživela je značajne promene i veliki razvoj tokom 18. i 19. veka. Pretrpela je i ogromnu štetu u Drugom svetskom ratu kada je izbio požar usled bombardovanja Londona. O ovim događajima i zanimljivoj tradiciji bakarstva u porodici Hoare moguće je pronaći detaljne podatke i u muzeju banke.
Od prvih novčanica do bankomata, foto: Pexels.com
Banku C.Hoare & Co danas vodi 11. generacija ser Ričardovih direktnih potomaka, a neke od vodećih delatosti su finansijsko planiranje, kao i privatno i investiciono bankarstvo. Njeni klijenti su obično najbogatiji ljudi i najpoznatije porodice iz prestižnog britanskog društva. Zanimljivo je da je i poznata književnica Džejn Ostin svojevremeno poverila svoje finansije C. Hoare & Co banci.
Bankhaus Meltzer – početak bankarstva u Frankfurtu
Melcer banka (Bankahaus Meltzer) je druga najstarija privatna banka u Nemačkoj, osnovana nakon čuvene Berenberg banke i šesta najstarija na svetu. Specijalizovana je za korporativno finansijsko savetovanje, komercijalno bankarstvo, finansijske usluge i sigurne transakcije.
Banku je najpre kao trgovačku kompaniju osnovao Bendžamin Melcer 1674. godine u Frankfurtu i od tada je bila isključivo u vlasništvu porodice Melcer. Razvoju bankarske kuće u velikoj meri je doprinelo mudro rukovodstvo Kristine Barbare Melcer, koja je 1757. godine preuzela posao nakon smrti svog brata i uspešno ga vodila sve do 1771. godine. Tada se upravljačkom timu priključio prvi i jedan od najpoznatijih bankara u porodici – Fridrih Melcer.
Početak 20. veka, a naročito kriza dvadesetih naneli su izvesnu štetu poslovanju i izazvali gubitke, ali je banka uspela da se izbori u tim teškim godinama bez ičije pomoći. Sedamdesetih i osamdesetih godina banka se razvija u investicijsku kuću i usmerava svoje radno vreme i poslovno delovanje na područje savetovanja i trgovine papirima od vrednosti, upravljanja imovinom, kao i deviznog savetovanja.
Radi jačanja kapitala i nezavisnosti, 1986. godine banka je pretvorena u društvo sa ograničenom odgovornošću. Premda porodica Melcer i dalje igra ključnu ulogu u vlasništvu banke, sada ima više partnera u upravljanju izvan porodice.
Bankhaus Meltzer obeležila je 2007. godine 333. godišnjicu postojanja. U 2016. godini prijavila je kapital od preko 200 miliona evra. Trenutno ima oko 850 zaposlenih i pored matične kancelarije u Frankfurtu, ima poslovnice u nekoliko većih nemačkih gradova, te Dablinu, Pekingu, Los Anđelesu, Sijetlu i Tokiju.
Svet bankarstva, finansijskog poslovanja i upravljanja imovinom doživeo je neverovatan razvoj u proteklih pet vekova. Digitalizacija i savremene tehnologije doneli su neke značajne promene poput elektronskog i mobilnog bankarstva.
Međutim, sama činjenica da najstarije banke na svetu i dalje opstaju i uspešno posluju svedoči o njihovoj sposobnosti da se prilagode potrebama modernog društva i idu u korak sa vremenom. Sa dugom istorijom i iskustvom, i uz prihvatanje inovacija, vrlo je verovatno da će ove banke nastaviti da posluju sa uspehom i u decenijama pred nama.
Pre samo pola veka ideja o računaru koji se može lako prenositi s jednog mesta na drugo bila je ravna naučnoj fantastici. Ipak, sedamdesetih godina 20. veka zahvaljujući inventivnim umovima pojavio se prvi prenosni računar – preteča današnjih laptopova.
Neverovatna brzina kojom se odvijao razvoj tehnologije možda se najviše ogleda u činjenici da su prvi laptopovi na svetu bili teški 10-11 kilograma i da su imali ekran dužine svega 5 inča. Malo je teško odrediti koji je bio najstariji laptop na svetu, s obzirom na to da ovi modeli nisu nimalo ličili na savremene preklopne računare kakvi se koriste u arhitekturi, ekonomiji, marketingu i raznim drugim oblastima.
Postoji nekoliko kompjutera napravljenih tako da se koriste na krilu koji se mogu kvalifikovati za tu titulu. Predstavljamo vam modele prenosnih uređaja od kojih je započeo razvoj računarske tehnologije čijim se rezultatima danas služimo.
Laptop – izum koji je promenio svet
Laptop računar je napravio revoluciju u načinu na koji ljudi rade i putuju gotovo jednako kao i kompjuter. Glavna prednost laptopova ogleda se upravo u njihovoj prenosivosti – omogućavaju ljudima da rade gde god se nalazili. Od prvih modela prenosnih i preklopnih kompjuterskih mašina do danas promenilo se mnogo toga. No, ono što je neosporna konstanta u ne tako dugoj istoriji laptopova jesu napori naučnika da kreiraju praktičan uređaj kojim se lako rukuje.
Danas je moguće i online kupiti laptop za kućnu upotrebu ili kancelariju. Biramo modele na osnovu detaljnih informacija o njihovim performansama: memoriji, brzini, veličini i rezoluciji ekrana. Međutim, pre samo tridesetak godina laptopove su koristili privilegovani – među prvima NASA u svojim svemirskim programima. Ovi prenosivi računari predstavljali su kombinaciju komponenata, ulaza, izlaza i mogućnosti stonog računara u maloj šasiji.
Proučavaoci kompjuterskih tehnologija još nisu složni oko toga ko je izumeo prvi laptop računar. Dok jedni tvrde da zvanje najstarijeg laptopa pripada prvom računaru kompanije GRID – Compass, postoji izvestan broj onih koji kažu da je “prvi pravi” prenosivi kompjuter Ozborn 1. Među pretendentima za ovu titulu su još i Epson HX-20, Gavilan i Compaq Portable.
Da li je Grid Compass prvi laptop?
Istorija prenosivih računara počinje u Sjedinjenim Američkim Državama 1979. godine kada je Britanac VIlijam Mogridž dizajnirao prenosni računar za kompaniju Grid Sistems Corporation. Ovaj kompjuter poznat je pod nazivom Grid Compass, a koristila ga je NASA u svojim projektima ranih osamdesetih. (Prvi Compass lansiran je u svemir 28. novembra 1983. godine u spejs šatlu Kolumbija).
Kao prvi računar kompanije Grid i prvi laptop na preklop, ovo je bio pre svega skup prenosni poslovni računar sa, u to vreme, velikom memorijom. Koštao je 8.150 dolara (današnje 23.000 dolara). Ipak, bez obzira na visoku cenu, zbog svog čvrstog dizajna veliku primenu je našao u NASI, u proučavanjima astronautike i astrofizike, kao i u američkoj vojsci.
Što se tehničkih specifikacija tiče, imao je 16 bitni mikroprocesor Intel 8086, liveno magnezijumsko kućište, ravan grafički ekran i ugrađen modem. Nije bilo drške za nošenje, a iznad same tastature nalazio se panel sa uobičajenim komandama. Umesto disk drajva, prvi Compass je imao do 512 KB RAM memorije, a korisnik mogao povezati eksternu disketu od 360 KB ili hard disk od 10 MB. Važio je za jedan od lakših laptopova – bio je težak oko 4,5 kilograma.
Kompjuter Gavilan – prvi potpuno funkcionalan laptop
Mnogi istoričari pripisuju titulu prvog potpuno funkcionalnog laptopa kompjuteru kompanije Gavilan koji je promovisan u maju 1983. godine. Američki inženjer i osnivač ove kompanije Meni Fernandez imao je ideju za dobro dizajniran laptop za rukovodioce koji su tek počeli da koriste računar.
Poput GRID Compass-a i ovaj kompjuter bio je smešten u kućište na preklop i koristio je sopstveni sistemski softver. Osim toga imao je LCD displej i mogao se povezati sa štampačem. Ipak, kao najzanimljivija karakteristika navodi se to što je posedovao element sličan današnjem tač-pedu, instaliran na tabli iznad tastature.
Ozborn 1 – prvi pravi laptop
Prema mišljenju većine, prvi pravi laptop je bio Ozborn 1, model koji je 1981. godine proizvela kompanija Osborne Computer Corporation. Kao izum Adama Ozborna ovaj model bio je prvi prenosni računar dostupan javnosti. Ozborn 1 je bio izuzetno težak – imao je oko 11 kilograma. Nije imao bateriju (prenosna baterija je dizajnirana naknadno), ekran je bio dugačak 5 inča, a tastatura je bila u poklopcu računara. U vreme kada se pojavio na tržištu koštao je skoro 1.800 američkih dolara!
Tehnološki napredak i prvi modeli laptopova na tržištu
Tokom godina koje su usledile, tehnološki napredak i inovacije u radu i performansama stonih računara odrazili su se i na laptopove. Upravo sa poboljšanjem tehnologija i mogućnostima skladištenja, postajali su sve manji i lakši.
U januaru 1982. godine japanski inženjer Kazuhiko Niši i Bil Gejt započinju diskusiju od dizajniranju prenosnog računara sa LCD ekranom, odnosno ekranom sa tečnim kristalima. Niši je pokazao prototip ovog modela kompaniji Radio Shack koja se složila da proizvodi računar.
Naredne 1983. godine na japanskom tržištu pojavio se i Epson HX20, prvi laptop koji je bio u veličini prilagođenoj za krilo. Glavna karakteristika bile su mu punjive nikl-kadmijumske baterije, a uz to je imao LCD ekran, tastaturu sa 68 karaktera i ugrađeni štampač. Zbog ograničenog ekrana, male interne memorije i nemogućnosti za masovno skladištenje podataka, ovaj model je brzo okarakterisan kao nepraktičan.
Prvi model laptopa kompanije Compaq prodat je u martu 1983. godine za neverovatnih 2.995 dolara. Compaq Portable imao je 13 kilograma, futrolu veličine šivaće mašine i bio je dimenzija sličnih Ozbornu 1. Napredniji model ovog proizvođača Compaq Portable II imao je grafiku visoke rezolucije na svom displeju. Uz to je bio prvi laptop koji se koristio u radnjama, kao i za prikaz dijagrama. Zahvaljujući njemu, Compaq se istakao kao lider na tržištu računarske opreme.
Nakon ovih pionirskih poduhvata u svetu računarske tehnologije, pojavio se veliki broj novih, naprednijih modela laptopova. Preko uređaja koje je napravila Toshiba, Radio Shack, IBM osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka do savremenih modela koji zapanjuju svojim karakteristikama, neosporno je da su laptopovi prešli dugačak put. U godinama koje slede, sasvim je izvesno da na tom polju vredi očekivati još inovativnih i praktičnih izenađenja.
Puno je pitanja bez pravog odgovora kada se priča o smrti. Ono što se misli da je odgovor to su pretpostavke, legende i mišljenja naučnika, filozofa, psihijatra. Pokušava se definisati izraz “strah od smrti” jer se radi o temi nikad jasnoj, bez ličnog iskustva, koja užasava i obespokojava. Smrt je još uvek otvorena tema, ali pogledajmo šta su najveći poznavaoci ljudske duše rekli o njoj.
Da li je Epikur u pravu kad piše da
“kad naiđe smrt, atomi duše gube svoju vezu sa telom i rasprše se”.
Da li je Kjerkegor u pravu zbog paradoksa u kom smatra da je “čoveku data svest o užasu od smrti i raspadanja zato što je jedinstven, osoban, delimično božanstven i lep” te, sledstveno tome, mora da zna i za patnju (svest o propadanju). Slično ovom shvatanju i Kantova predstava o svetu odražava strukturu našeg “ja” koga formira naše uskustvo te prema tome život-smrt-svet rezultat su naših saznajnih moći.
Možda je Galilejev princip eppur si muove otvorio ljudima svest o prolasku vremena, o prirodnim zakonima; verovatno je i francuska revolucija ubrzala kretanje društvenih tokova u razvoju ljudskog društva. Ali su sigurno filozofski sistemi i nauka krajem 18. veka doprineli kritičkom stavu i potiskivanju misli o smrti kroz pojam univerzalnog.Continue Reading
Da li ste se ikada zapitali zašto su neki komadi odeće postali tako popularni i moderni. Moda ima tu tendenciju da se konstantno menja, zato imamo modne revije čak dva puta godišnje (jesen/zima, proleće/leto) gde imamo prilike da vidimo šta će se nositi naredne sezone. No, izgleda da neki komadi odeće zauvek odolevaju modi, kao što so je klasična majica, farmerice, mala crna haljina ili crna rolka.
Vrlo je zanimljiva činjenica da se istorija majici vezuje za buntovništvo. Da, nekada je bio vrhunac buntovničkog čina da nosite majicu. A šta je na sve to uticalo, kako je dotle došlo i zašto je majica danas omiljeni komad odeće – saznaćete u narednim pasusima.
Odakle majica potiče
Majice su vezane za svakodnevicu, svuda se nose, postale su deo popularne mode, da je praktično teško zamisliti period bez njih. Udobne su, jednostavnog kroja, lako se kombinuju sa drugim delovima odeće. Verovatno je i to razlog zašto se danas nose u velikoj meri. Verovatno se može i reći da od kad postoji moda, nikad nije bilo bitnije da odeća bude udobna.
Na prvu ruku se verovatno nećete složiti sa ovom izjavom, jer se odmah pomisli na nezgodne visoke štikle ili odeću koja je izuzetno uska. Ali, setimo se nekadašnjih steznika, haljina sa desetak slojeva, potkošulja, košulja, prsluka i raznih drugih komada odeće koji su nekad oduzimali čitav sat dok se obuku i to uz tuđu pomoć.
Tu negde i počinje istorija majici, u 19 veku kada je moda postajala biti sve jednostavnija. Prvi model majice je nastao kada su radnici sekli svoje kombinezone na pola jer im je bilo previše vruće da rade u fabrikama tokom letnjih meseci.
Prva majica u fabrici je proizvedena između dva Meksičko-Američkih ratova, kada ih je američka mornarica koristila kao potkošulju.
U tom periodu se zaista i nosila samo kao potkošulja, nije se mogla videti na ulici. Tek 1920. godine se reč T-shirt pojavila u engleskom rečniku.
Popularizacija majici u filmovima
Klasičnu belu majicu upasanu u pantalone su nosili samo ratni veterani nakon drugog svetskog rata. Dakle, čak ni četrdesetih godina prošlog veka se nisu toliko nosile. Tad se pojam majici vezivao za vojna lica.
Takvo stanje je ostalo sve do pedesetih godina i pojave Marlon Branda i Džejmsa Dina na belom platnu. Obojica su u filmovima nosili bele majice i farmerice – što je dalo povoda da se na bele majice gleda kao na odraz muškosti.
Tada je majica izgubila ulogu potkošulje, više se nije nosila isključivo ispod odeće. Postalo je moderno nositi samo majicu kao jedini komad odeće, i to se u društvu smatralo sve više i više poželjnim.
Buntovnik bez razloga je definitivno prva asocijacija kada spomenemo pojam muškosti na crno-belom filmu. Zanimljivo što je i danas ista bela majica, identičan stil ostao sinonim za seksipil. To se da videti u stihovima Lane del Rej: Blue jeans, white shirt…
Istih pedesetih godina, majica je postala i sinonim za buntovništvo. Do tad je bilo nezamislivo da se potkošulja nosi bez ičega preko. Očekivalo se da muškarac ceo svoj radni vek nosi odelo, koje, moramo se složiti, nije preterano udobno.
Majica se proširla na radničku klasu, ali i na višu klasu, postala je univerzalna, ali ne i uniformna. Postala je borba protiv statusa kvo i ustaljenih načina mišljenja i izražavanja. Takođe, nošenje majici je bio način pobune u vreme Vijetnamskog rata. Nositi majicu je pedesetih godina bilo politički čin.
Majice sa porukom
Iste decenije par kompanija je počelo proizvoditi majice u boji. Proizvođači su uvideli i da je majica odličan način da se prenese neka poruka, bilo da je u pitanju šala, crtež, naziv marke ili politička izjava.
Volt Dizni je šezdesetih godina dao dozvolu da se štampaju likovi iz njegovih crtanih filmova. To znači da majice više nisu bile rezervisane samo za muškarce. Počele su ih nositi i deca, i žene. Možemo reći da su upravo tada majice osvojile čitav svet.
Poruke na majici su postajale sve konkretnije, sa sve jačom porukom, a za to možemo zahvaliti pank populaciji. Nigde se bunt na odeći nije toliko jasno video kao kod pankera. Njihova poruka je bila jasna i odsečna, a to je borba protiv svih mogućih autoriteta.
70-ih i 80-ih godina je počelo štampanje bendova na majici, što se uglavnom vezuje za rokenrol pokret. Cilj i jeste bio da se na prvi pogled, prema majici vidi da li neko pripada pokretu i takvom načinu razmišljanja.
I dan danas ne jenjava štampanje poruka na majici, jer je to odličan način izražavanja. Sada možete upravo po poruci na majici videti da li biste sa nekom osobom imali zajedničkih tema.
Nikad nije bilo lakše nego danas izraditi i ištampati majicu. To je omogućilo da majice postanu personalizovane. Putem interneta možete naručiti razne vrste krojeva i dizajna majici. Što je otvorilo mogućnost da se koriste ne samo za iskazivanje ličnih interesovanja, već i za pripadnost timu i nekom obliku kolektiva. Na neki način majce su postale odličan pokretni reklamni materijal.
U svakom slučaju, majice suveć dugi niz decenija način izražavanja pojedinca, što ih čini zaista jedinstvenim komadom odeće.
Sa popularizacijom wellness industrije i self care pokreta uviđa se da nikada nije bilo bitniji način na koji se hranimo. I zaista, dobra ishrana uz fizičku aktivnost jesu najvažnije komponente za zdravlje. Ne ide jedno bez drugog, iako će nutricionisti veću važnost dati ishrani. Od ishrane zavisi unos kalorija i mršavljenje, a od vežbanje oblikovanje mišića.
Logično je, ako želite da budete zdravi nemoguće je da se hranite nezdravo, zar ne? Šta onda predstavlja zdrava hrana? Na ovo pitanje baš i ne postoji konkretan odgovor i stručnjaci i dijetetičari čitave karijere posvete jednoj vrsti ishrane smatrajući je najboljom.
Da bismo što kompletnije odgovorili na pitanje koja je vrsta ishrane je najzdravija, odlučili smo da istražimo koji su to autoriteti kad je nutricionizam u pitanju i za kakvu ishranu se oni zalažu.Continue Reading
Mnogo
ljudi nije svesno koliko je energije, truda i vremena potrebno uložiti u
kreiranje snažnog brend identiteta, kao što je to slučaj sa izradom logoa. Većina
grafičkih dizajnera će se složiti sa tvrdnjom da je pored svega pomenutog,
potrebno imati i određene veštine kako bi taj proces bio uspešno okončan. Sve
ovo zajedno traje određen broj sati i nikako ne spada u kategoriju ‘ma ti ćeš
to za 15 minuta’.
Iako
svaki dizajner, kroz ovaj proces prolazi na svoj način, svi uglavnom prate
sličnu strukturu a mi smo odlučili da sa vama podelimo kako izgleda
kreativni proces izrade jednog logoa u 10 koraka.
#1 Prvo ide brief
Pre nego što dizajner podigne olovku ili krene da radi na računaru, najvažnije je da dobro razume potrebe klijenta. Trebalo bi da ispita klijenta i postavi mu što više pitanja, kako bi saznao pojedinosti o njegovom poslu, industriji u kojoj posluje, za koje ciljne grupe proizvodi, ko mu je konkurencija, koji su mu ciljevi, šta VOLI a šta baš NE VOLI. Tek kada dizajner dobije odgovore na sva ta pitanja, može da stvori sliku o tome u kom pravcu treba ići.
Uloženo
vreme: 1-1,5 sati.
#2 Predlog projekta
Kada dizajner prikupi sve potrebne informacije, može da pristupi izradi predloga projekta, koji uključuje sledeće elemente: cenu, potrebno vreme, šta klijent može očekivati da dobije i koji su uslovi međusobnog dogovora. Iako postoji neka uobičajena tarifa, koja se naplaćuje po satu, određeni zahtevniji projekti mogu imati i drugačije ugovorenu cenu.
Pored
toga, u ovoj fazi dizajner može potražiti klijentu da mu pošalje mali
‘domaći zadatak’ koji se sastoji od slanja 3 logoa kojima je baš oduševljen
i isto tako 3 koji mu se baš ne dopadaju. Svrha ovoga je ta da klijent
‘pomogne’ dizajneru u kreativnom procesu, dajući su određene smernice u ranoj
fazi razmišljanja i planiranja.
Uloženo
vreme: 30-45 minuta.
#3 Odobren predlog i uplaćen depozit
Nakon
što se klijent složi sa predloženim predlogom projekta, dizajner može krenuti
sa poslom. Vreme je da kreativni proces zauzme mesto
pregovorima.
Uloženo
vreme: oko 10-15 minuta.
#4 Istraživanje
Svako
ko tvrdi da može napraviti logo bez prethodnog istraživanja klijentove
industrije i njegovog posla, taj ne zna kako stvarno nastaje logo. Ukoliko
želite da se kreiranjem vašeg logoa bavi neko na ozbiljan, posvećen i predan
način, onda odaberite profesionalce sa dugogodišnjim iskustvom.
Istraživanje
treba da ide u smeru koji će dati odgovor na pitanja kao što su: šta želi
ciljna grupa kojoj se obraća vaš klijent, koju i kakvu estetiku oni vole, kao i
šta klijenta odvaja u odnosu na konkuranciju i čime mogu da se pohvale.
Proučavanje
industrije u kojoj klijent posluje može ponuditi solidnu inspiraciju dizajneru
i da ga usmeri na to koji su simboli najčešće korišćeni u određenoj industriji,
kao i koje boje šalju najbolju poruku potrošačima. Osim toga, dizajner treba da
obrati pažnju i na trgovačke marke i da li one treba da budu inkorporirane kao
element u logo.
Ne
samo da je istraživanje apsolutno neophodno, već će i pomoći dizajneru da na
kraju u potpunosti oduševi klijenta na predstavljanju njegovog idejnog rešenja
za logo klijentovog brenda.
Uloženo
vreme: 2 do 4 sata.
#5 Inspiracija i kreativno
mozganje
Ovo je faza u kojoj treba znati gde
potražiti inspiraciju. Pregledanje hiljade i hiljade stranica
dizajnerskih knjiga i sajtova i prikupljanje kolekcija logoa iz industrije
u kojoj posluje klijent. Poslednje trendove, koji su aktuelni treba potražiti
na Pinterestu ili Logospire-u, ukoliko želite da se držite aktuelnosti.
Sve ovo će pomoći dizajneru da odredi ton i
poruku koju će logo preneti kupcima, kao i emociju koju treba da probudi kod
njih kada bace pogled na njega.
Dizajner zatim uzima dovoljno vremena da
zapisuje reči, fraze, crta skice i dozvoli svojoj kreativnosti da se u
potpunosti probudi. Svaka žvrljotina je
dragocena jer može biti početak nečeg velikog.
Uloženo vreme: 2 do 4 sata.
#6 Napravite korak unazad
Ponekad kreativni
proces odmah krene kako treba i ne
treba ga prekidati. Međutim, kada se to ne desi, bolje
je da se napravi mala pauza. Izlazak
na ulicu, u kratku šetnju ili nešto slično može da vam da sasvim novu
perspektivu a možda i inspiraciju. Nikada ne možete znati, kada će prava boja, pravi
oblik ili prava reč probuditi iskru kreativnosti u vama. Kada se to desi, možda
će baš ta ideja biti nešto najbolje što ste ikada uradili i nacrtali.
Uloženo
vreme: Ovo ne možete isplanirati.
#7 Prebacite se na digital
Vreme
je da se ovaj proces sada usmeri ka računaru i da bude prenet u Adobe
Illustrator.
Ideja ove faze kreiranja logoa trebalo bi da bude usmerena ka fokusu na najuspešnije koncepte, koji su nastali u prethodnim fazama. Sve one ideje koje su nastali iz istraživanja, na osnovu dizajnerove inspiracije ili iz višesatnog mozganja, treba postaviti u Illustrator i krenuti sa njihovim razvijanjem.
Da
li će to biti top 3 ili top 5 koncepata, zavisi od vremena ali i toga koliko
jasnu viziju ima dizajner. Početne skice mogu imati veoma grub izgled ali sa
vremenom one dobijaju sve jasnije linije i iskristališe se koje ideje treba
prikazati klijentu. Praksa kaže da je 3 magičan broj za klijente i da ih
više od toga zbunjuje a manje od toga može da im se ne svidi.
Uloženo vreme: od 3 do 5 sati.
#8 Prezentacija
Kada
je finalni koncept spreman, dizajner kontaktira klijenta i šalje mu fajlove sa
predlogom izgleda logoa. Ponekad se dizajneri uživo ili preko
Skype-a vide sa klijentima, kako bi zajedno pogledali predloge ali to nije
praksa koja se često sreće.
Follow
up se ugovara za dan, dva do kada će klijent oformiti mišljenje o predlozima i
imati dovoljno vremena da zapiše komentare.
Uloženo
vreme: 10-15 minuta.
#9 Revizija
Kada
klijent odluči koji mu se koncept od ponuđenih najviše dopada, tada se dalje
dogovara u kom pravcu će ići dizajniranje i podešavanje elemenata. Nažalost,
dešava se da se klijentu ne dopadne ni jedan koncept u postpunosti, već samo
određeni delovi sa nekoliko njih pa je onda potrebno kombinovati sve te
elemente i napraviti četvrtu verziju logoa.
Često
se dešava da klijenti ne znaju ili ne mogu na dovoljno precizan način da izraze
šta je to što im se ne dopada ali znaju kakav krajnji rezultat žele pa je onda
važno da dizajner ponudi neku novu ideju kojom će izaći u suret klijentovim
željama.
Kada
klijent donese odluku za koji se koncept odlučio, onda se radi nekoliko
varijacija na početnu temu i ponovo šalje klijentu kako bi doneo konačnu
odluku.
Uloženo vreme: Oko 3 do 5 sati.
#10 Finalna prezentacija
Kada je finalna verzija usaglašena sa
klijentom i on odobri poslednju verziju sa kojom je u postpunosti zadovoljan,
dolazimo do poslednjeg koraka i prikazivanja logoa klijentu. Grafička knjiga
standarda treba da bude standardno uključena u sve fajlove koje dizajner šalje
klijentu, kako bi on imao što kompletniju i širu predstavu o elementima,
bojama, fontovima i sličnim stvarima koje su u vezi sa logom.
Na kraju treba obratiti pažnju i na
autorska i prva industrijske svojine i taj deo uskladiti sa klijentom,
odnosno preneti sva prava na njega i njegovu kompaniju.
Dakle… koliko vremena treba za jedan logo?
Možda
se nekome ovo učini kao mnogo posla za nešto tako malo kao što je logo ali… treba
imati na umu da je upravo logo prvo što kupci vide kada se susretnu sa nekim
brendom. Kada podjednako klijent ali i dizajner razumeju težinu onoga što se u
ovom procesu stvara – onda je i uspeh logoa zagarantovan.
Odgovor?
Zavisi od mnogo faktora ali prosečno vreme potrebno za kreiranje jednog logoa
je od 15 do 20 sati.
Muški i
ženski donji veš predstavljaju pravi dokaz da je čovek oduvek nastojao da se
obuče udobno i zavodljivo. Antički narodi nisu izuzetak. Smatra se zapravo, da
je upravo u antičkoj Grčkoj, Rimu i Egiptu žena po prvi put obukla brushalter,
a muškarac nešto nalik današnjim gaćama. Postoje, međutim, i otkrića arheologa
baš sa naših prostora, koja potvrđuju da su se ljudi još u praistorijsko doba
pokrivali životinjskim kožama.
Čovek
modernog doba veruje da živi u najboljem mogućem vremenu, kao i da su sve
najpametnije stvari izmišljene u 20. i 21. veku. Uprkos razvitku tehnologije,
kao jednog od najvećih čovekovih dostignuća, činjenica je da su se mnoga značajna otkrića dogodila još u doba drevnih
civilizacija. Jedno od njih sigurno je i donji veš.
Prirodni
materijali su oduvek u modi
Bez
obzira na to koliko je vekova proteklo, neke činjenice ostale su nepromenjene.
Na prvom mestu, ljudi su oduvek imali potrebu da sakriju svoje initmne delove
tela. Potom, čak i u antičkim vremenima, mislili su na udobnost.
Može se
reći da donji veš od prirodnih materijala nije nešto čemu teži samo savremeni čovek,
odnosno žena. Upravo su prvi komadi donjeg
veša, koje su nosili stari Grci, na primer, bili od mekanog platna. Među
materijalima prednjačio je lan, odnosno laneno platno. Uz to su koristili i
životinjske kože i vunu. Postoje podaci o odevnim predmetima muškaraca i žena
još iz praistorijskog doba koji ovo potvrđuju.
Može li se
govoriti o donjem vešu u praistoriji?
Arheolozi
svedoče o intrigantnom zanimanju praistorijskih žena za „modu“. Postoje svedočanstva sa arheološkog nalazišta u
Pločniku koja potvrđuju da je neolitska žena oblačila odeću nalik današnjem topu i mini suknji, te
da je nosila nakit oko ručnih zglobova. Sasvim je izvesno da su ovi komadi
odeće bili jedino što su ljudi tog perioda imali na sebi, pa se može reći da je
to preteča donjeg veša kakvog danas
znamo. Neolitski čovek je u ove svrhe koristio životinjsku kožu, vunu i
lan.
Kako su se
oblačili Stari Grci?
Stari
Grci su nosili donji veš. Naravno, taj veš nije bio nalik današnjem, ali sam
koncept bio je isti. Muškarci su umeli da naprave od mekanog platna neku vrstu
potpore za svoje genitalije, i to sistemom obmotavanja tkanine oko svojih
bokova. Žene u staroj Grčkoj su nosile prve brushaltere, tačnije, obmotavale
su grudi tkaninom, kao što bi se to danas radilo zavojem. Postoje pretpostavke
da su u ove svrhe koristili laneno platno.
Rimljani i veš
od kože
Rimljani
su takođe korisitili mekana platna za svoj donji veš. Međutim, postoje podaci i o gaćicama, odnosno gaćama
napravljenim od kozje kože. Spekuliše se čak da je ovo bio veš posebno
napravljen za žene, koji su one koristile za vreme menstrualnog ciklusa.
Pretpostavlja
se da su žene, umesto današnjih higijenskih uložaka, koristile krpe, te da su
ove kožne gaćice bile zgodne da ih drže čvrsto na mestu. Iako zvuči kao dobro
rešenje, ne možete da se ne zapitate kakav je uticaj ovaj materijal imao na
kožu žena u toploj mediteranskoj klimi, pogotovo u „onim danima“.
Rimske i grčke
žene su imale sportski brushalter!
Jedna od
zanimljivijih činjenica jeste i ona o
komadu odeće koji se naziva strofijum. Najpribližniji opis ovog antičkog
odevnog predmeta bio bi sportski brushalter. Tačnije, koristile su ga žene onda
kada bi vežbale ili za vreme sportskih aktivnosti, odnosno atletskih
takmičenja.
Ovo
otkriće je značajno i sa društvenog aspekta, jer nam svedoči o tome da su se
žene oduvek zanimale za sport, ali i za to da im bude udobno kada treniraju.
Egipćani su
nosili čarape i donji veš
U
istraživanju egiptologa dr Aleksandre Halman sa Instituta mediteranske i
orijentalne kulture iz Čikaga, otkriveni su značajni podaci o donjem vešu
starih Egipćana. Naime, osim čarapa, Egipćani su nosili donji veš, i to je bila
tkanina podvezana u vidu trougla oko bokova. Kao Grcima i Rimljanima, i Egipćanima je laneno platno bilo omiljena i
najprijatnija tkanina za ovu svrhu.
Na
staroegipatskim crtežima možemo videti faraone obučene u kiltove. Ovaj komad
odeće pravljen je na jednostavan način, obmotavanjem pravougaone tkanine oko
kukova. Dužina kiltova je varirala, te su neki pokrivali samo genitalije, dok
su neki išli do kolena, pa čak i člankova.
Kinezi su nosili
ukrašen donji veš
Kada se
pomene donji veš i Kina, sasvim je izvesno da će prva asocijacija danas biti neka
od kineskih prodavnica i rafovi sa brushalterima i gaćicama. Međutim, drevni Kinezi su nosili donji veš pre više
od 2.000 godina, a istoričari su otkrili i to da se stil veša menjao sa
dinastijama koje su vladale.
Ono što
je karakteristično za donji veš koje su nosile kineske žene jeste to što su
mogle da ukrašavaju platno. Na izvestan način, ovo je ujedno bio i umetnički
izraz tih žena. Donji veš su oslikavale
različitim oranmentima, pejzažima i cvećem. Ti crteži su predstavljali
prave simbole, te su za prizivanje sreće, na primer, crtale cvetove šljive.
Kineskinje
su nosile i brushalter. Zapravo, to nije grudnjak kakav se danas nosi, već
takozvani dudu. Ovaj komad odeće je
dugo bio u upotrebi, a njegova glavna karakteristika je ta što je jednim svojim
delom pokrivao stomak.
Šta se to
razlikuje danas?
Ukoliko
isključimo najbitniji faktor, a to je ekstremna udobnost koju danas dobijamo od
donjeg veša, nije se mnogo toga promenilo u dugoj istoriji komada donjeg veša
kao odevnih predmeta. Čovek je oduvek mislio na to kako da unapredi svoj
komfor, pa se može reći da je vrhunac dostigao sa fabričkom proizvodnjom odeće.
Danas
imamo taj luksuz da možemo da biramo veš
od pamuka, čipke, u crnoj, beloj, šampanj boji, modernog ili retro stila. Sa druge strane, malo je verovatno da je
neolitska žena ili stara Rimljanka mogla da ušeta u butik i izabere zavodljivi
donji veš da očara svog muškarca. Ipak, iako je danas nezamislivo nositi
intimni veš od životinjske kože, ne mogu se umanjiti napori i ideje antičkih
naroda da osmisle najudobniji mogući donji veš za sebe.
This website uses cookies so that we can provide you with the best user experience possible. Cookie information is stored in your browser and performs functions such as recognising you when you return to our website and helping our team to understand which sections of the website you find most interesting and useful.
Strictly Necessary Cookies
Strictly Necessary Cookie should be enabled at all times so that we can save your preferences for cookie settings.
If you disable this cookie, we will not be able to save your preferences. This means that every time you visit this website you will need to enable or disable cookies again.
