 Foto vesti |
Foto vesti |
| U Srbiji su u nedelju 11. maja održani parlamentarni i lokalni izbori |
|
Povodom Dana Pobede 9. maja u Moskvi je održana vojna parada |
|
|
|
| |
|
| Parlamentarni i lokalni izbori |
|
| Rezultati RIK posle obrađenih 97,84% biračkog tela |
| Lista Za evropsku Srbiju osvojila je 38,75 odsto glasova, ili 102 mandata, dok je SRS osvojila 29,22 odsto glasova, ili 77 mandata u Skupštini Srbije, saopštio je RIK.
Na osnovu obrađenih rezultata 97,84 odsto biračkog tela, odnosno 95,16 odsto biračkih mesta, za DSS-NS glasalo je 11,34 odsto birača, što je 30 mandata. Koalicija SPS-PUPS-JS osvojila je 7,57 odsto glasova građana i 20 mandata, a LDP 5,30 odsto glasova birača ili 14 mandata.
Za Bočnjačku koaliciju glasalo je 0,92 odsto, što su dva mandata, a za Mađarsku koaliciju 1,86 odsto, što su četiri mandata. Koalicija Albanaca preševske doline dobila je 0,39 odsto, odnosno jedan mandat u Skupštini Srbije.
|
| |
| Politički život |
Reči i misli |
|
|
Reči i misli - 070 (04–10. maj 2008) |
 Tako se, još jednom, u najogoljenijem obliku pokazuje licemerje dobrog dela srpske medijske i NVO scene, koja od situacije do situacije rasteže ili sužava pojam “demokratskog bloka” i “evro-reformskih snaga”. Pa se onda, u redovnim okolnostima i u izbornim kampanjama, reformski i demokratski atribut priznaje samo LDP-u i DS-u, a posle izbora, kada se glasovi prebroje, prema potrebi, “amnestira” ne samo mrski Koštunica, nego i ozloglašeni Velja Ilić, pa čak i sam SPS. Zbilja, kako to da je Ivica Dačić snaga prošlosti i mraka onda kada podržava vladu Vojislava Koštunice, a perspektivni reformista ukoliko se opredeli za koaliciju sa demokratama? I kako je to “gospodin Palma ” preko noći avanzovao od “Arkanovog saborca” i haškog kandidata do velike uzdanice i mlade nade evropske Srbije? >>ceo tekst |
|
 Evropa je srpska. A Kosovo?
"Moje razumevanje je da smo potpisali Sporazum sa samom Srbijom, bez Kosova." ( Karel de Guht, ministar spoljnih poslova Belgije, 05. maj 2008, "Tanjug")
"Izjava belgijskog ministra spoljnih poslova Karela de Guhta da pod Srbijom podrazumeva deo njene teritorije bez Kosova i Metohije znači da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prevara. Upozoravali smo naše koalicione partnere u Vladi da ne srljaju u nešto čime će indirektno priznati nezavisnost Kosova." (Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a, na stranačkoj slavi, 07. maj 2008, "Alo!") |
| |
|
| Politički život |
Politički život |
|
|
|
 Da je potrajala samo još koji dan duže, kampanja u kojoj smo u jednom plaćenom terminu mogli da čujemo po deset puta ponovljen isti predizborni spot, iste reči, u kojoj je 90% rečenica bilo laž u striktnom smislu, barem nekoga bi dovela do udaranja glavom u zid u monotonom ritmu poput scene iz Makavejevljevih Misterija organizma. Čitava ova kampanja je bila otvoreno maltretiranje građana, otvoreno ponižavanje besmislenim porukama, čiji smisao je bio jedino u tome da se prirodno i normalno razmišljanje iskrivi toliko da se proizvede kompulzivno glasanje za određenu stranku, a da posle toga ne sledi bilo kakva obaveza prema biračima. >>ceo tekst |
|
 Videli smo iz sadržaja SSP-a da on podrazumeva i usaglašavanje spoljne politike Srbije i EU, ali i dobrosusedske odnose u regionu. Za mnoge zemlje članice EU, a tačno ih je 18, Kosovo je nezavisna i suverena država. Bilo koja, a dovoljno je jedna od 18 država, može insistirati na tome da Srbija zarad mira i stabilnosti u regionu zapadnog Balkana prizna Kosovo i tako uskladi svoje spoljnopolitičke poglede sa evropskim, što joj je uostalom i obaveza po stavu 2 člana 10 potpisanog SSP-a. U slučaju da Srbija odbije dosledno poštovanje stavova 2 i 3 člana 10 SSP-a, bilo koja zemlja EU može staviti veto na dalji proces integracija Srbije u EU. >>ceo tekst |
| |
|
| Politički život |
Politički život |
|
|
|
 Kampanja „zastrašivanja“ je sigurno ponovo dala izvesne rezultate. Tako mi je jutros stiglo elektronsko pisamce od prijatelja iz inostranstva, u kome je napisao: „Zamisli, i moja majka koja nije za DS – glasala je za njih. Uplašila se da će posle dolaska SRS-a na vlast, uslediti sankcije, pa će njena penzija biti mnogo manja“. Već sam u tekstu „Krediti su srce Srbije“ spomenuo svog poznanika, do juče pristalicu radikala – koji je rekao da neće izaći na izbore jer je „uzeo stambeni kredit pa se plaši da zbog političkih turbulencija ne skoči rata za otplatu“. No, nije to presudilo izbore. I pre 10 dana je bilo jasno da moj drugar neće izaći na izbore, odnosno da se mama mog drugog prijatelja – plaši za svoju penziju. Oni ne bi rekli da će glasati za SRS, da su ih anketirali CESID-ovi ljudi. >>ceo tekst |
|
 Suština ove retoričke strategije svodi se na pitanje treba li, pored svih blaga koja nam nosi evropska budućnost, još ikome država Srbija. Očigledno je, naime, da mnogima ne treba njena vojska, mnogima ne treba njena samostalna spoljna politika (čija se funkcija, čini se, završava sa upisivanjem na „belu šengensku listu“), dok nekima otvoreno nisu potrebne njene granice (osim prema KiM i Vojvodini), pa ni sami KiM, duhovno i kulturno središte njene tradicije i nacionalne ideologije. Zaista, Srbija sa svojim problemima, dugovima i repovima zaista prestavlja omču oko vrata mnogima koji bi se ove bede rado ratosiljali (po ugledu na Šiptare, po mogućnosti na Crnogorce) – ali ko je, građani, spreman da to javno kaže? >>ceo tekst |
| |
|
| Politički život |
Politički život |
|
|
|
 Iz ovoga se vidi da ekonomski program LDP, zapravo, ne nudi ništa novo. On se sastoji iz veoma suvog i nekreativnog nabrajanja oveštalih dogmi desničarske neoliberalne političke doktrine, koja se ustoličila kao inspiracija politike Ronalda Regana i Margaret Tačer, počev od 1970-ih, kada je kejnzijanski pristup ublažavanju strukturalne krize kapitalizma doživeo slom. Reprivatizacija čitavih sektora socijalizovane privrede, zahtev da se celo društvo ustroji na tržišnim principima, redukcija nivoa socijalnih izdataka i zaštite, uz glorifikovanje društvenog takmičenja, nešto je sa čim se i Srbija, u manjoj ili većoj meri, suočava još od „ratne tranzicije“ tokom Miloševićeve vladavine 1990-ih. >>ceo tekst |
|
 Do danas su sve političke partije vojvođanskih autonomaša mnogo puta javno iznele kako njihov cilj nije odvajanje Vojvodine od Srbije i nedavno je šef glavne od njih izričito ponovio da nije separatista. Međutim, počev od Prednacrta sve te izjave vređaju zdrav razum političke publike. Njime je trebalo da bude utvrđena pokrajinska puna samostalnost u fiskalnoj, pravosudnoj, krivičnopravnoj i kaznenoj i teritorijalnoj organizaciji uprave. Takođe, htela se i potpuna nezavisnost u oblasti javne i državne bezbednosti. Naravno, želelo se pre svega da “AP Vojvodina samostalno uređuje zakonodavnu i izvršnu vlast, kao i sudsku vlast iz svoje nadležnosti”. AP bi imala i pravo da održava međunarodne odnose u oblasti javnog prava, posebno se predviđa pravo na regionalno “udruživanje”. >>ceo tekst |
| Ivan Janković: Marksizam bez granica (Blog-B92) |
| |
|
| Politički život |
Politički život |
|
|
Aleksandar Pavić: Neuki evropejci |
 Da li je igde u novijoj svetskoj istoriji zabeležen slučaj da je potpredsednik jedne tehničke vlade (vlade u ostavci) u vreme izbora potpisao jedan od najvažnijih mogućih državnih ugovora? Karakteristično je da svoj potpis, uprkos najavama, ipak nije stavio predsednik države, jer bi to bio očigledan državni udar i kršenje Ustava Srbije. Međutim, ni potpis francuskog državljanina na mestu potpredsednika Srpske vlade nije ništa manje državni udar. Naprotiv. Tri predstavnika jedne jedine političke stranke u Srbiji, mimo narodnog referenduma i skupštinske potvrde, samostalno odlučuju o sudbini srpskog naroda. >>ceo tekst |
|
 Jedan od najuvreženijih stereotipa kada je reč o srpskoj političkoj sceni glasi da je ''nacionalno'' glasačko telo "primitivno", "neobrazovano", "zatvoreno", "mitomansko", i slično, dok je, s druge strane, ''pro-zapadno'', tj. prezicnije, ''pro-evropsko'' glasačko telo "obrazovano", "otvoreno", "sofisticirano", "realistčno", itd.Međutim, kampanja za izbore zakazane za 11. maj 2008. taj stereotip će definitivno pokopati. Naime, kampanja koju vodi "pro-evropski" blok jasno pokazuje da oni ciljaju upravo na najneobrazovanije, najneinformisanije i najzatvorenije segmente srpskog društva, koji su, pritom, najskloniji mitomaniji. >>ceo tekst |
| |
|
| Politički život |
Politički život |
|
|
|
 DS je tu, kao i El-de-pe, mnogo pošteniji. Njihova je platforma utemeljena na evrointegracijama i svi mogu da znaju, bar u konturama, ako ne i do detalja šta nas čeka u EU i kako će nam biti. To je neka priča koja se priča decenijama i ne vidi se neki poseban razlog da Tadić i LDP osobenije i podrobnije tu nešto objašnjavaju. Tu su i iskustva suseda, regiona, drugih bivših socijalističkih država. Nedostaje nešto drugo. Ova druga strana otvoreno govori „ne“ evrointegraciji, ali ne iznosi ništa šta bi bilo alternativa. Valjda je podrazumevajuće to da ta politička opcija objasni šta je zapravo njen koncept, jer to da je protiv EU jeste jasno, ali ništa sem toga nije. Možda veliki broj Srba može bez EU, bez NATO, bez integracija. Možda može i u samoizolaciji ili izolaciji, ali svakako ne može da živi u neizvesnosti i nedefinisanom političkom ambijentu, okviru i društvu. >>ceo tekst |
|
 Ono što je gore po demokratama od toga što LDP uzima glasove Tadiću je to što napadima na njega slabe DS koji stoga ne može da se okrene potpuno protiv „patriotskih snaga“. Udari koji dolaze iz pravca LDP naročito oni koji razobličavaju nerealnu priču DS-a „i Evropa i Kosovo“ slabi poziciju DS-a. Time se „tadićevci“ moraju nužno okretati i prema biračkom telu koje može da ode prema LDP-u, pa stoga slabi pozicioniranost u centru na kome se vodi glavna bitka. No i pored svega oni su „slabi“ na njega i nemaju recept za boljku zvanu LDP. >>ceo tekst |
| |
|
| Politički život |
Politički život |
|
|
|
Uživajte u svesti kako, na kraju krajeva, nešto ipak i od vas zavisi. Radujte se stotinama hiljada novih radnih mesta koja tek što se nisu otvorila i većim platama koje su nam obećane. Radujte se novim mostovima, stanovima, školama i vrtićima. Radujte se besplatnim vizama, velikim donacijama i novim investicijama koje će konačno preporoditi srpsku ekonomiju. Radujte se što ćete živeti u bogatoj i prosperitetnoj zemlji koja će biti poštovana i na istoku i na zapadu i koja će, tako ojačana, uspeti da odbrani srpsko Kosovo i Metohiju. Radujte se brzom ulasku u Evropsku uniju i specijalnim vezama sa Rusijom. Radujte se borbi protiv kriminala i korupcije, efikasnoj administraciji, sigurnim ulicama, zelenim površinama i visokim penzijama. >>ceo tekst |
|
 Šta bi se desilo ukoliko pritisak iz SAD i EU ne bude prejak, a suverenisti pametno odgovore na izazove? Šta ako demokratski poredak, pod vlašću SRS, DSS i SPS ne bude ugrožen, a demokratske ustanove u dobrom stanju dočekaju sledeće izbore? Treba znati da, kako god da se završe, ti izbori mogu označiti kraj postkomunističke i postnacionalističke transformacije. Transformacija je završena onda kada stranke iz starog, autoritarnog sistema pokažu da su se i same demokratski preobrazile, odnosno da su, obavljajući vlast, sačuvale demokratski poredak i po demokratskim pravilima igre sišle ili ostale na vlasti. Ukoliko dođe do takvog razvoja događaja, to bi, opet, moglo voditi daljoj stabilizaciji demokratije i izlasku iz tipično vajmarske nestabilnosti. >>ceo tekst
|
| |
|
| Kosovo i Metohija |
Kosovo i Metohija |
|
|
|
 Ako imamo u vidu dosadašnju skrivenu i tragičnu retrospektivu statusa i polovičnog kolonizovanog stanja Etničke Albanije (1878-2008), slučaj Kosova (iako raduje sve Albance zajedno sa njihovom „političkom elitom“) ipak nam signalizira da postoji i opasnost da će Albanci van nezavisnog Kosova ostati pod srpsko-crnogorskim, grčkim i slovensko-makedonskim kolonijalizmom i imperijalizmom. Kosovo je dobilo uslovljenu međunarodnu nezavisnost, ali se sa razlogom i skepsom postavlja pitanje: Šta će se dogoditi sa Albancima u Crnoj Gori, Preševu, Bujanovcu, Medveđi, Iliridi i Čameriji? >>ceo tekst |
|
 Drugi simbolički značaj „slučaja Kosovo“ počiva u činjenici da su odnosom prema kosovskoj nezavisnosti glavne evropske institucije dovele u pitanje evropski identitet i smisao Evrope kao zajednice, bilo da se ona razumeva kao zajednica prema pravu ili prema vrednostima. Kršenjem povelje UN kao i sopstvenih principa i ugovora (ugovor o EU, ugovor o osnivanju EZ), nelegitimnom odlukom o slanju misije Euleks i strategijom o fazama priznavanja sačinjenom u okvirima Kontakt grupe, EU je odabrala stranu politike intervencionizma, suprotnu bilo kakvoj ideji demokratije. U godinama koje dolaze Evropa će zato morati da uloži izuzetne napore ukoliko joj je stalo do formiranja vlastitog političkog subjektiviteta. U protivnom, Evropa će zaista biti šahovska tabla na kojoj Vašington igra sa Rusijom a posledice „evropske“ odluke o priznanju Kosova ne samo da neće doprineti miru i stabilnosti u regionu već će ih na direktno ugroziti. >>ceo tekst |
| |
|
| Kosovo i Metohija |
Kosovo i Metohija |
|
|
|
 Zanimljivo je da SAD nisu preduzele ništa protiv Pacolija iako nalazi švajcarskih vlasti i FBI ukazuju da je u organizacijskom delu finansijskog terorističkog centra jedan od glavnih ljudi bio upravo današnji poslanik u tzv. kosovskom parlamentu i jedan od bosova albanskog kriminalnog podzemlja čiji je centar u Turskoj – Bedžet Pacoli. Povrh svega dozvolile su mu da osnuje lobističku grupu „Savez za Novo Kosovo" kojom rukovode nekadašnji potpredsednik Nacionalnog saveta za obaveštajne poslove Semjuel Hoskinson i nekadašnji pomoćnik za trgovinu Istok - Zapad u Stejt departmentu Kempton Dženkins. U savetodavnom telu „Savez a za Novo Kosovo" sedi i bivši američki državni sekretar za odbranu i nekadašnji zamenik direktora CIA Frenk Karluči, koji je bio i ministar odbrane u Reganovoj administraciji i dugogodišnji predsednik moćne vojno-industrijske korporacije "Karlajl". >>ceo tekst |
|
 Pored vođenja političke uprave nad Kosovom i Metohijom (od juna 1999. godine), UNMIK administracija je tokom prethodnih 5 godina sprovodila i privatizaciju preduzeća na ovoj teritoriji. Pri tome, proces privatizacije je započeo osnivanjem Kosovske poverilačke agencije, koja je do sada sprovela 30 tendera (zaključno sa 2007. godinom) za prodaju imovine društvenih preduzeća (do sada delovi državnih preduzeća čija matična preduzeća imaju sedište u ostatku Srbije nisu bili predmet privatizacije). Ključni aspekti analize ovog rada su tok dosadašnjeg procesa privatizacije i izbor modela privatizacije. Tačnije, poenta se stavlja na identifikaciju različitih nedoslednosti i nelogičnosti u procesu privatizacije i na (ne)adekvatnost većinskog primenjenog modela privatizacije (u osnovnoj i izvedenoj varijanti) za društvena preduzeća na teritoriji Kosova i Metohije. >>ceo tekst |
| Slađan Nikolić: Velikoalbanski ekstremisti lobirali kandidata za predsednika Amerike |
| |
|
| Kosovo i Metohija |
Ekonomska politika |
|
|
|
 Nove ekonomije imaju značajan uticaj na način na koji funkcioniše globalna ekonomija i omogućavaju dinamizam i stabilnost. Da li to znači da će nove ekonomije zameniti zemlje G7 na mestu svetskih ekonomskih i političkih sila? Iako zemlje G7 još uvek dominiraju globalnom ekonomijom, zemlje BRIC-a ih brzo sustižu i već sada se mogu porediti sa svima osim SAD. Goldman Saks je predvideo da će do 2050. godine samo SAD i Japan biti među 6 najvećih svetskih ekonomija, gledano u dolarskoj vrednosti – a najveća svetska ekonomija će biti Kina, a ne SAD. >>ceo tekst |
|
 Kao što vidite, iako nas svetski kibiceri hvale, partija se ne odvija u našu korist. Čak je i potpredsednik vlade Đelić konstatovao da pristupanje Evropskoj uniji znači preko potrebne finansijske fondove koji će nam pomoći da održimo makroekonomsku stabilnost i stabilnost dinara („bez njih bićemo u velikim problemima“). Potpredsednik Đelić je u pravu – ali, zar to nije klasična priča narkomana koji se nalazi u stanju nirvane sve dok ga diler redovno snabdeva opijatima? Trenutak kada se ostane bez opijata, tj. stranog kapitala jeste trenutak krize i tegobnog razbijanja iluzije o „boljem životu“. Dakle, priča o Evropskoj uniji nije priča o poboljšanju životnog standarda, već je priča o pokušaju zadržavanja postojećeg životnog standarda. >>ceo tekst |
| |
|
| Ekonomska politika |
Ekonomska politika |
|
|
|
 Ekonomska saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom izaziva ovih dana ponovo interesovanje u našoj javnosti, ovog puta zbog inicijative da Rusija ukine izvozne carine na naftu koju isporučuje Srbiji. U ovom radu pokušaću da rasvetlim neka od sledećih pitanja: šta bi ova mera ruske ekonomske politike mogla značiti za privredu Srbije, šta su to izvozne carine, koji su to ciljevi ekonomske politike koji se mogu ostvariti carinama i carinskim dažbinama.Carine su jedan od oblika javnih prihoda državnog budžeta, koji služi za ostvarivanje fiskalnih i vanfiskalnih ciljeva ekonomske politike. >>ceo tekst |
|
 Ultraliberalnim kratkovidim teoretičarima i praktičarima nedostaje zdrav razum pravih kapitalista. U stvari, kapitalizam je više način proizvodnje, a ultraliberalizam način raspodele. Ekstremni liberalizam neprijatelj je i samog kapitalizma. Organizovana država ograničavajući ekscese liberalizma čuva sam kapitalistički sistem pa i državni poredak. Porezi, najveći neprijatelji liberala i najjači instrument u preraspodeli društvenog bogatstva, čuvaju ne samo ugroženu socijalnu piramidu već paradoksalno i same liberale. >>ceo tekst |
| |
|
| Kuda ide Srbija? |
Sudbina Dejtonske BiH i Republika Srpska |
|
|
|
 Povučeni su ambasadori iz tih zemalja, a da nije otkazano gostoprimstvo ambasadorima tih zemalja akreditovanih u Beogradu! Zbog čega? Da nastave i dalje da rade po starom. Da reakcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije nije bila adekvatna pokazala je izjava ambasadora SAD Kameron Mantera da će SAD „na sve načine podržati proevropske stranke na predstojećim izborima“ (Politika-Beta, 14.03.2008). Nije teško pretpostaviti zašto je u ovom slučaju izostala reakcija MSP-a. Pa na njegovom čelu se nalazi ministar iz stranke (DS) na koju se, između ostalih, ova izjava odnosi. I ranije je bilo bezbroj ovakvih situacija u kojima je MSP trebao reagovati – a nije!? >>ceo tekst |
|
 Srpska je danas ogroman potencijal za Srbiju, koja je za poslednje dve godine doživela dva veoma bolna i traumatična udarca. Prvo, amputaciju „Srpske Sparte“, Crne Gore, od strane režima Mila Đukanovića, uz svesrdnu poršku muslimanskog i šiptarskog stanovništva zemlje. Potom sledi još bolniji udarac – pokušaj dela međunarodne zajednice (na sreću manjeg) da priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije ozvaniči otimanje ove pokrajine od Srbije kroz najbrutalnije silovanje međunarodnog prava. >>ceo tekst
|
| |
|
| Kulturna politika - polemike |
Kulturna politika |
|
|
|
Milanku se moje razumevanje levice čini “egzotičnim” . Međutim, meni se njegovo razumevanje levice čini ezoteričnim. Jer, imajući u vidu oba njegova teksta, mi znamo šta, po njemu, levica nije, ali ne znamo šta jeste. On vrlo (o)lako negira svaki levi karakter određenih politika, ali nigde ne nudi, bar u minimalnim naznakama, šta bi bilo autentično leva politika, onako kako je on razume. Ako je uopšte razume. Zato o tome možemo (i moramo) samo da naslućujemo, verovatno sve dotle dok ne doživimo nekakvo mistično nadahnuće koje će nam pružiti jasan, neposredan pogled u to šta jeste istinska leva politika. >>ceo tekst |
|
 Najgore od svega jeste to što, umesto da “edukuju i osnažuju” žene, kao što im glasi credo, pritom razvijajući njihovu svest o sopstvenoj moći, ovakve kampanje još više produbljuju stereotipe o ženskom polu kao jadnom, krhkom, nezrelom, nerazumnom, praktično maloletnom, nesposobnom da se stara o sebi i rešava svoje sukobe, pokaže zube kada je potrebno, i uopšte gradi ravnopravne odnose sa muškarcima. Jer, muškarci su, razume se, po prirodi sve sami prevejani pokvarenjaci i manipulatori, a žene su jadne naivne i neuke ovčice, prirodno dobre do imbecilnosti i trpeljive, spremne da se načisto raspadnu ako ih neko ignoriše ili kritikuje, pa ne vredi ni očekivati da svoje probleme same rešavaju kad god je to fizički izvodljivo, već ih treba naučiti da trče i mole za pomoć od raznih organizacija svaki put kada se muškarac samo namršti na njih ili im uputi neku primedbicu. I ko onda, na kraju krajeva, zaista omalovažava žene i stavlja ih u podređeni položaj? >>ceo tekst |
| Vladan Milanko: Kad realista uzvraća udarac |
| |
|
| Kulturna politika - polemike |
Kulturna politika |
|
|
|
Isprva sam bila u nedoumici da li da išta napišem, te sam se, kao i sam Antonić, nosila mišlju da od tog poduhvata odustanem, jer pored zgodnog publiciteta koji je prikaz svakako doneo knjizi, u njemu nisam pronašla ništa provokativno sem niza strateškog izostavljanja teza, podataka, razrada i imena. Naime, iako nas je obavestio – i nas, autorke, i potencijalne čitatelje – o Keti Jang i Nori Vinsent (!?), Antonić ne pominje nijedno od 26 imena autorki koje su zastupljene u zborniku koji prikazuje. Da bi nas očinski sačuvao od blata koje smo, pretpostavljam, sebi nanele njegovim pisanjem? Hvala, ne mora, knjigu je priredila Adriana Zaharijević, koja se ne krije pod smešnom (kome je smešna?) sintagmom „grupa autorkinja“. >>ceo tekst |
|
 Grupa autorkinja, Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XX I veka, izdanje Žena u crnom, Centra za ženske studije i Ženskog fonda «Rekonstrukcija», Beograd 2007, str. 435
Priča o antiženskoj zaveri koja sprečava žene da uspeju u politici ili biznisu takođe ima drugu stranu. Dvadeset posto žena u parlamentu najčešće je više pokazatelj stepena zanimanja žena za tu oblast nego pokazatelj postojanja diskriminacije. Na mašinskom fakultetu 90 odsto profesora i studenata su muškarci, a na farmaceutskom 90 odsto su žene. To ne znači da na mašinskom fakultetu postoji diskriminacija prema ženama, ili da je sva moć koncentrisana tamo. To je samo znak različitog stepena zanimanja žena i muškaraca za određene oblasti. Žene nisu slabije u matematici od muškaraca. Ali, kao što pokazuje Baumajster, manjak žena u matematici i prirodnim naukama učinak je njihove manje motivacije da se bave tom oblašću, ne posledica manjih sposobnosti ili muške zavere. >>ceo tekst
|
| |
|
| Kulturna politika |
Kulturna politika |
|
|
|
 Nije on fan „Peščanika“ i sličnih umotvorina „Druge Srbije“, pa opet, povremeno ih prati da bi bio u toku sa onim što sa egzaltiranošću slušaju i gledaju u njegovom okruženju. Delom im i veruje. Ma koliko bio svestan ostrašćenosti i ekstremnosti tamo iznetih stavova, u svoj svojoj „pristojnosti“ on se uhvati i kako krišom uživa u verbalnim ispadima boraca i borkinja iz ovoga kruga, pre svega u tome kako su spremni „da idu do kraja, principijelno“, onako kako se sam nikada nije usuđivao. Zna on ko iza tih priča stoji i kolike su pare u igri koje ih podupiru. Pribojava se on i njih i ne misli o njima dobro, niti je ikada mislio, ali mudro ćuti, kalkuliše, jer je ubeđen da se ne može ići kontra struje, bez obzira na to koliko vidljivo bilo da je ova priča sve slabija i neuticajnija. Moć, i to ona „globalna“, stoji iza toga i ne može se bosti šut sa rogatima. >>ceo tekst |
|
 Mediji su najavili dolazak oko 25.000 tzv. gej aktivista na takmičenje za pesmu Evrovizije, koje će se održati krajem maja u Beogradskoj areni. „Jako mnogo ljudi se spremalo da dođe, ali je zbog naše političke situacije dosta toga poremećeno, tako da ne znam koliko će ih zaista doći. Oni koji dođu u Beograd ostaće bar nedelju dana“, rekao je Predrag Azdejković, domaći gej aktivista. Ovakva najava nije prošla bez odgovora. Predstavnici organizacije „Obraz“ obećali su da će ukoliko do toga dođe, „ulice srpskog Beograda biti krvave“ ( Gazeta, 10 april). Na internet forumima brojni pojedinci najavili su učešće u takvoj borbi protiv najavljene gej parade, a predstavnici organizatora izjavili su da oni ne učestvuju u njihovom dolasku, pa ne mogu ni da brinu o njihovoj bezbednosti. >>ceo tekst |
| |
|
| Savremeni svet |
Savremeni svet |
|
|
|
 Na samom kraju stižemo do događaja koji je trgnuo Bobija iz višegodišnjeg „sna“ i pokazao da se neke stvari ne mogu zaboraviti. U Tokiju 2004. godine pred kamerama je, na aerodromu Narita, uhapšen bivši šahovski šampion Bobi Fišer i amerikanci su zahtevali ekstradiciju, tereteći velemajstora za kršenje zakona Amerike u već pomenutom događaju u Jugoslaviji. Fišer je tada očajnički tražio azil da ne bi bio izručen Americi. Niko nije hteo da mu ga ponudi zbog delikatnosti situacije, mada su kasnije to uradili Filipini, Rusija, Nemačka, Libija i Srbija i Crna Gora. Na kraju je Srbija odustala zbog diplomatskog pritiska a Island, zemlja gde je stekao slavu i postao svetski šampion, dao je svoju ponudu i Bobi se vratio u Rejkjavik. >>ceo tekst |
|
 Posle čuvenog govora u Kvebeku 1967. godine stara tehnologija novih “otporaša”, vođena iz američkih centara moći, dobiće zadatak da sruši legendarnog De Gola. Kako? Metode su stare i davno oprobane. Pobuniće nezadovoljne “mlade levičare”, iskoristiće njihov zanos, nezadovoljne radnike, njihovu naivnu veru i čistotu, ali pre svega njihove godine. Iniciraće demonstracije, koje će se zatim širiti kao vulkan. Napraviće haos u Francuskoj, paralisati sve i igrati na kartu davnog demokratskog generalovog obećanja da će se sam povući kada ga narod više ne bude hteo. De Gola su rušili oni koji su znali da je čovek od reči. >>ceo tekst |
| |
|
| Savremeni svet |
Savremeni svet |
|
|
| |
