Жељко Пантелић за Глас Српске: Војници ЈНА убијани у засједи као на стрелишту

Жељка Домазет 04.05.2017 11:00

Шабац - Прича о нападу код хале "Скендерија" у Сарајеву је прича о херојском отпору 15 војника ЈНА вишеструко надмоћнијем непријатељу, о пријатељству и о пожртвовању војника који су гинули један за другог.

Четврт вијека касније, истичући људске вриједности голобрадих младића, поручник Жељко Пантелић који се у вријеме напада на војнике ЈНА 2. и 3. маја 1992. године затекао у Сарајеву, одлучио је да изнесе детаље о њиховом страдању. И сам је рањен 2. маја у Команди 2. војне области, а дан касније заробљен у Добровољачкој улици током мирног повлачења ЈНА из Сарајева, након чега је пребијан и злостављан. О свом страдању говорио је много пута, па је сада, умјесто личних одлучио да пренесе сјећања која је евоцирао заједно са онима који су преживјели засједу на Скендерији.

- Преживели диверзанти и ја сматрамо да након 25 година ова прича мора да се исприча. Прича о нечовештву и бешчашћу где су мртви поново убијани и понижавани. Ово је део приче о ратном злочину за који нико није одговарао, у судским списима названим случај "Добровољачка" - каже Пантелић који је дуго прикупљао свједочења оних који су преживјели масакр код Скендерије.

Наредба генерала Кукањца

Све је почело када је капетана прве класе Марка Лабудовића који је био у Војној болници Сарајево 2. маја позвао генерал Милутин Кукањац и затражио од њега да помогне људима који су упали у засједу код Дома ЈНА.

- Лабудовић је говорио да не може да то учини јер нема чиме и да ће људи изгинути. Кукањац је рекао да ће звати Ејупа Ганића и Алију Делимустафића да пропусте колону, али је Лабудовић одбио да шаље људе. Након тога га је позвао пуковник Милан Шупут, командант 65. заштитног моторизованог пука у чијем саставу је био и Диверзантски одред. Иако свјестан у шта се упушта, Лабудовић није могао да не реагује на вапаје колега и војника из јединице. За неколико минута 13 људи у панцирима без заштитних плоча било је постројено у дворишту Војне болнице. Казао је: "Војско, наши другови из јединице су улетели у заседу. Крећемо у Дом ЈНА да извучемо рањене и погинуле. Ако има неко ко не жели да иде, нека иступи". Нико није иступио - прича Пантелић.

Колона са два "пинцгауера" и два санитета кренула је журећи да што прије стигне до рањеника.

- На Скендерији је насред раскрснице чекао BMW сарајевског криминалца Јуке Празине са упаљеном ротацијом. На сувозачевом месту седео је човек са камером и снимао долазак колоне. Улица према Скупштини РБиХ била је затворена јежевима, а на улици су се налазили попречен "тамић" и "фолксваген џета". Уласком колоне у раскрсницу на Скендерији, BMW је скренуо у споредну улицу. У улици Обала војводе Степе на шинама су се налазила три празна трамваја. Када је први "пинцгауер" дошао наспрам трамваја, одјекнуо је пуцањ - преноси Пантелић свједочење преживјелих.

Прва жртва

Пуцњем из зграде на углу убијен је Обрад Гвозденовић који је возио "пинцгауер".

- У том моменту испред зграде се појављује човек са ручним бацачем ракета. Поручник Ивица Цветковић га елиминише. Лабудовић искаче испред возила и са подигнутим рукама маше да се прекине паљба. Војници јасно чују команду: "Прекини паљбу!" Цветковић престаје да пуца. Лабудовић корача улицом десетак метара са подигнутим рукама вичући: "Не пуцајте!" Тада га погађа први метак - истиче Пантелић.

Из зграде наспрам парка и зграда на углу у класичној потковици почиње унакрсна ватра по колони.

- Војници искачу из другог "пинца". Први "пинц" погађа нека експлозивна направа. Војници, порањавани још на возилу, искачу и залежу под трамвај, а на каросерији остају Цветковић и Милан Пејић. Пејић решета BMW. Са другог "пинца" дејствује водник Драган Матић. Лабудовић успева да се подигне и поново виче: "Не пуцајте", али га поново погађају - додаје Пантелић.

Драгослав Николић и Радош Пајевић су рањени. Возач другог санитета, цивилно лице, искаче из возила и коритом Миљацке трчи ка Ајфеловом мосту гдје га хватају муслиманске снаге. Цветковић покушава да одбрани групу, а Матића погађају у кук.

- Иако вишеструко израњавани, сви војници се херојски боре. Почиње ватра и са супротне обале, са хале "Скендерија". Након 15 минута диверзанти више нису пуцали јер нису имали муниције. Убијали су их рањене једног по једног као на стрелишту. Лабудовић поново виче: "Не пуцајте, предајемо се!", на шта муслимани још јаче осипају паљбу - нагласио је Пантелић.

Помоћ стиже касно

Ватра је била толико јака да су возила и трамваји почели да горе.

- Лабудовић тражи помоћ путем "мотороле". Зове у помоћ било кога. У запаљени "пинц" Драган Лазукић убацује пушке и он и Матић пузећи почињу повлачење, али наилази камион са кога пуцају на њих и рањавају их обојицу. Око трамваја почињу да падају и минобацачке гранате - наводи Пантелић.

На супротној страни Миљацке појављује се један од три тенка која је, поново по наређењу Кукањца, генерал Војислав Ђурђевац послао из Лукавице да помогну диверзантима у извлачењу.

- Од та три тенка, послата без икакве подршке, само се један пробио до Скендерије. Пошто је и команда 2. војне области нападнута, Кукањац у паници наређује Војној полицији у касарни "Виктор Бубањ" да се са три транспортера на сваки начин пробију од Швракиног насеља до Бистрика. Старешине и војници су са једним гусеничаром и два оклопна возила-точкаша успели да стигну до Скендерије. Рањене Матића, Лазукића и Николића успевају да увуку у транспортер - прича Пантелић.

Прошло је неколико сати и возила су изгорјела. Гламочић од ране не може да дише. У рањеног Пејића пуца човјек у цивилу.

- После неког времена улицом наилази старији човек. Пејић га моли да га спаси. Чича се сагиње и помаже Пејићу да изађе на улицу. Након тога га један човек вози у болницу Кошево. Лабудовић је лежећи израњаван код Ајфеловог моста, путем "мотороле" псовао и Кукањца, и УНПРОФОР, и муслимане који су му побили војску, говорећи да им неће пасти жив у руке. Један од колега наговарао је Лабудовића да одустане од намере да се убије, али му је он рекао да је касно - вели Пантелић.

Предвече је заробљен и возач санитета Драган Гламочић.

- И поред више покушаја да тела убијених буду покупљена, муслимани то нису дозвољавали. Угљенисана тела приказивана су данима на свим светским телевизијама, већином уз коментар ТВ Сарајево да су диверзанти кренули да заузму Председништво РБиХ, а да се народ спонтано организовао и са ловачким наоружањем бранио суверенитет - каже Пантелић и додаје да су тијела убијених и рањеници размијењени након споразума неколико дана касније.

Убиство Кастратија

Поручник Нихад Кастрати је, каже Жељко Пантелић, претрчао парк и дошао до командира Војне полиције муслиманских снага Исмета Бајрамовића - Ћеле.

- По једној верзији имао је уперен пиштољ у њега, а по другој пиштољ није ни вадио из футроле. У обе верзије тражио је од Ћеле да својим људима нареди да прекину паљбу и дозволе повратак групе у Војну болницу. У обе верзије га убијају с леђа - каже Пантелић.

Убијени

- капетан Марко Лабудовић

- поручник Ивица Цветковић

- поручник Обрад Гвозденовић

- војник Бранко Поповић

- војник Александар Благојевић

- војник Срђан Николић

- војник Радош Пајовић

- војник Младен Николић

- поручник Нихад Кастрати - води се као нестао јер тијело није пронађено

* војник Круно Бешлић - води се као нестао јер тијело није пронађено

* војник Небојша Бојанић - возач првог санитета, у смртовници као датум смрти наведен 22. новембар 1996. године