Zvezde sviraju u praznim halama

- Da bi „Arena” normalno radila potrebno je da se u njoj održi između 150 i 200 događaja godišnje, od čega od 40 do 50 odsto otpada na muzičko-scenske događaje. Prosek posete u evropskim arenama je oko osam hiljada ljudi, što znači da je svaka poseta između sedam i deset hiljada, odlična. Kada kažete da je „Arena” na koncertu benda „Backstreet Boys” bila poluprazna, grešite, jer hala je bila polupuna. Uskoro ćemo imati novi sistem pregradnih zidova i sve će to drugačije izgledati. Naime, postoje koncerti koji su projektovani za posetu do 4.000 ljudi, i to je bio slučaj i sa grupama „Backstreet Boys” i „Tokio Hotel”. Na nastupu sastava „Tokio Hotel” bilo je nešto više od 2.000 ljudi i on nije isplatio uložena sredstva. Na primer, i za nastup Fifti Senta smo planirali oko 4.000 posetilaca - kaže za „Blic” Dejan Petričević, direktor „Beogradske arene”, i dodaje:

- S druge strane, i koncert Nika Kejva smo projektovali za 4.000, a došlo je 8.000 ljudi. Jednostavno, postoje koncerti na kojima zaradite i oni na kojima gubite, ali najvažnije je da se poslovna godina završi u plusu. Treba naglasiti da „Arena” mora da radi u kontinuitetu, da bude pozicionirana kao mesto za velika dešavanja, da postane regionalni lider. Važni su i pozitivni efekti za turističku ponudu Beograda, a po našim procenama, na događaje u „Areni” će do kraja ove godine oko 25 odsto posetilaca doći iz inostranstva.

Po mišljenju poznatog menadžera Rake Marića, problem je što se u Beogradu održava previše koncerata.

- Retko koji grad u Evropi ima toliko koncerta u kratkom periodu. Kod nas jednostavno nema prostora za tolike nastupe, jer treba imati u vidu koliki su troškovi (produkcija, porezi, najam prostora...). Imam utisak da kod nas svako ko ima neki dinar misli da može da organizuje koncerte. Takođe, koncertna politika je veoma loša jer se svi veliki koncerti organizuju u Beogradu, dok su drugi gradovi kao što su Novi Sad, Kragujevac, Niš ili Subotica potpuno zapostavljeni - objašnjava Raka Marić.

Vuk Žugić iz „Sava centra” smatra da je neophodna ispravna procena zainteresovanosti publike, a posebno finansijskih mogućnosti posetilaca.

- Nije poenta u tome da se saberu troškovi, podele sa maksimalnim kapacitetom i tako odrede cene karata. Svesni smo kolika je kupovna moć naše publike i zato uvek nastojimo da pronađemo sponzore i na taj način cene karata učinimo pristupačnim. Zahvaljujući tome ste Svetlanu Zaharovu u „Sava centru” mogli da gledate za 30 evra, a dobro je poznato da karte za njene nastupe bilo gde u svetu ne mogu da se kupe za manje od 150, 200 evra. Mi smo uspeli da pronađemo svoj ugao i opredelimo se za program na koji nisu uticala druga događanja. Ispravno smo procenili da postoji interesovanje za balet, tango, vorld mjuzik... Činjenica je da se mora uvesti red na koncertnoj sceni, a realno će to regulisati tržište - zaključio je Vuk Žugić.

Zanimljivo će biti videti kako će proći koncertni jun u Beogradu, jer vam, ako želite uživo da vidite sve zvezde, treba nekoliko stotina evra. Ilustracije radi, ulaznice za parter za nastup Eltona Džona 3. juna koštaju 3.950 dinara, a za parter za spektakl Erika Kleptona (9. jun) 3.490 dinara, dok će najjeftinije karte za Boba Dilana (6. jun) biti oko 2.500 dinara. Ulaznice za mjuzikl „Mamma Mia” (od 29. juna do 11. jula) koštaju od 2.200 do 4.950 dinara. Uskoro će biti poznate i cene karata za nastupe grupe „Guns’n’Roses” (22. juna) i Bilija Ajdola (21. jun), pa je jasno da će biti skoro (finansijski) nemoguće odgledati većinu ovih koncerata, a treba skupiti pare i za „Egzit” koji počinje 8. jula.

Računica

Po rečima Dejana Petričevića, u cenu jednog koncerta ulaze sledeće stavke: honorar izvođača, porezi, troškovi produkcije, lokalni troškovi, troškovi rajdera. Ta suma se uvećava za 15 do 20 odsto na ime provizije za promotera. Zatim se pravi kalkulacija koliki je minimalan broj posetilaca da bi organizatori bili na nuli, i na osnovu toga se određuje cena karte. „Budući da su produkcije veoma skupe i da su troškovi ogromni, ulaznice ne mogu da budu jeftine, a najslabije prolaze koncerti za tinejdžere jer oni ne raspolažu sopstvenim finansijskim sredstvima”, smatra Petričević.

*koncerti u Beogradu, nezvanične sume