Парохије дервентске (Дервента)
Саборни и спомен храм Успења Пресвете Богородице:
Градња овог једнобродног храма димензија 34 х 24 метара, са висином централне куполе 28,5 и звоника 47,5 метара отпочела је 9. маја 1994. године. Темељи су освештани на празник Успења Пресвете Богородице 28. августа 1996 године од стране Епископа зворничко-тузланског Господина Василија. Градња је окончана 26. августа 2010. године, а освећење је 29. августа 2010. извршио надлежни архијереј са Епископима сремским Василијем, банатским Никанором, славонским Савом и захумско-херцеговачким Григоријем. Пројекат је извео ПП „Грубач пројект“ из Бањалуке чији је власник господин Стојко (Стево) Грубач. Храм је зидан од армираног платна са армирано-бетонским стубовима, а са унутрашње стране обложен је опеком, са изолацијом између два слоја опеке. Покривен је бакарним лимом и има куполу и један звоник. Звона нису још увијек набављена.
За мјесто „Црквиште“ на старом православном гробљу „Ћелар“ у селу Живинице код Дервенте, на магистралном путу Добој – Брод, народ везује предање о постојању старе православне цркве „Ћелије“ која је спаљена средином XIX вијека. Народ доводи у везу ову богомољу са попом Јовицом Илићем, вођом устанка и буне.
Стари српски православни дервентски храм (у Улици Козарачке бригаде у Српској Вароши у Дервенти):Темељи цркве су освећени 1851. године и од тог датума је почео први дервентски вашар и одржава се сваке године око Успења Пресвете Богородице. Црква је завршена 1855. године и освећена на Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина) 1855. године.
Миниран је и срушен у јутарњим часовима на Спасовдан 4. јуна 1992. године. Дервента је тада била под контролом Хрватског вијећа обране и муслиманске Армије БиХ. Остаци ове цркве-мученице уклоњени су и похрањени на манастирском земљишту у Доњој Бишњи. Дио Часног престола уграђен је у манастирски храм, а читава цигла у манастирску ограду и капију. Приликом рашчишћавања нађене су и 34 неексплодиране противтенковске мине.
Стари храм који је порушен од непријатеља Православља
Црквена умјетност: Храм није живописан и нема иконостас, али неке иконе је радио г. Петар Билић из Београда.
Црквени и културни живот: Српско црквено пјевачко друштво „Змај“ је обновљено 2006. године. Друштво је регистровано код Основног суда у Добоју 16. октобра 2011. године. Друштво има крсну славу Ваведење Пресвете Богородице, а хоровођа је госпођа Милијана Жунић, професор музике. Оно баштини традиције старог истоименог друштва које је основано у Дервенти 1883. године, а у коме је први хоровођа био Милутин Ковачевић, а почасни хоровођа Константин Костић, предсједник Српске црквене општине дервентске. Постоји Библиотека која има 150 чланова и 1800 књига у књижном фонду. Непосредно прије рата обновљено је Коло српских сестара „Косовка дјевојка“ на челу са Славицом Ђукић, а 21. децембра 2009. године регистровано је КСС „Царица Милица“ на челу са др Слободанком Мрђом. Светосавска омладинска заједница је основана 12. јануара 2006. године, а бави се добротворним и мисионарским радом иузима учешће у културним манифестацијама, итд.
Матичне књиге: Крштених (од 1886. до данас), Вјенчаних (од 1901. до данас) и Умрлих (од 1901. до данас). Оне одузете су враћене цркви 1996. Има дисконтинуитета. Архива (почев од 1883) предата је Епархији у Бијељини, а дигитализована верзија је задржана у парохијским канцеларијама.
Црквене зграде: Стари парохијски дом, подигнут 1938. као „Задужбина Васе и Марије Јакшић“ јер је од њихове завјештане земље у Кулини код Дервенте финансирана изградња здања. Порушен је 1992. године.
Гробља: У Дервенти: Градско гробље; у Горњој Лупљаници: старо гробље Бегов гај и Ново гробље; у Доњој Лупљаници: Доња Бишња и Ковачевићи, по једно гробље у мјестима: Агићи, Мишковци и Пјеваловац. Постоји и старо гробље Ћелар у Живиницама, на коме су мраморови почупани и строваљени по земљи, већи дио натписа није читљив, али се на једном мрамору из позног средњег вијека могло прочитати да је Петра сахранио Лазар.
Са сјеверне стране у порти Саборног храма општина је подигла споменик за 608 погинулих бораца у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995.Споменик су освештали 12. маја 2002. године пароси дервентски.
Свештенство: Јовица Илић (око 1831), Стеван Јелић (око 1850), Јово Михаиловић (1866-1869), Васо Јунгић, Дамјан Поповић, Петар Ђекић, архимандрит Илија Инђић, Коста Поповић (до 1915), Томо Анђелић (1915-1937), Симо Петровић (1937-1952), Новак Петровић (1952-1984), Јово Лакић (1981-1991), Ратко Врачевић (1984-1992), Драган Каиновић (од 1991), Стево Миладиновић (1996-1997), Радојица Ћетковић (од 2001), Синиша Максимовић (од 2005), Илија Јовић (од 2005), ђакон Љубиша Новић (од 2012).
Извори и литература: Исказ протојереја-ставорфора Радојице Ћетковића од 21. децембра 2012. године.
Филијални храм у Доњој Лупљаници: Овај једнобродни храм посвећен Св. апостолу и евангелисти Марку је димензија 9 х 5 метара. и почео је да се зида 1988. године, а освештао га је 1989. године Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Зидан је од грађевинског блока, покривен је бакром, има звоник и једно звоно. Пројекат је урадио арх. Синиша Марић из Дервенте. Црква је обновљена у потпуности за годину дана, а освештана је од стране надлежног архијереја 15. јуна 2008. године.
Постоји „молитвиште“ и „црквиште“ на мјесту данашњег гробља у Доњој Лупљаници (Бојанића гробље) код високих храстова, који су овдје својствени молитвиштима и гробљима. Предање казује да се неколико десетина метара удаљена од тих храстова налазила црквица.
Црквена умјетност: Живописан је 2009. године у техници секо-сликарства. Мајстор је Александар Живадиновић из Београда, а иконе и иконостас су рад Умјетничке радионице Александра Нинковића из Модриче.
Гробље: Поред храма се налази гробље на коме се сахрањују парохијани Доње Лупљанице, Доње и Горње Бишње, Осојаца и једног дијела Календероваца. На гробљу се налазе и старији споменици из средине XVIII вијека.
Свештенство: Јово Лакић, Ратко Врачевић, Драган Каиновић, Радојица Ћетковић, Синиша Максимовић, Илија Јовић.
Извори и литература: Исказ јереја Синише Максимовића од 21. децембра 2012. године.
Филијални храм у Доњој Лупљаници:
Црква Св. Василија Острошког налази се на мјесту Поповића Гај у Доњој Лупљаници. Темеље је освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије 26. септембра 1999. године. Кумови темеља су били браћа Дарко и Славиша (Драге) Поповић из Доње Лупљанице. Црква је завршена, а здање је освештано 20. маја 2001. године од стране надлежног архијереја. Том приликом кумовали су Винко и Драгица Поповић из Доње Лупљанице. Црква је једнобродна, грађена је од опеке и има звоник. У порти храма налази се споменик погинулим борцима Војске Републике Српске.
Црквена умјетност: Храм није живописан и нема иконостас.
Свештенство: Драган Каиновић, Радојица Ћетковић, Синиша Максимовић, Илија Јовић.
Приложници, ктитори и добротвори: Боро Поповић, Винко Поповић, Раде Поповић, Васо Симић.
Извори и литература: Исказ јереја Синише Максимовића од 21. децембра 2012. године.
Филијални храм у Агићима( у гробљу) : Једнобродна црква Црква Воздвижења Часног Крста димензија 9 х 5 метара почела је да се подиже 1996. године.
Зидана је од ситне цигле, а покривена је пресованим цријепом и има монтажни звоник који је монтиран уз храм и једно звоно.
Извори и литература: Исказ јереја Илије Јовића од 21. децембра 2012. године.
Филијални храм у Агићима( у изградњи): Једнобродна Црква Св. Петке Параскеве димензија 17 х 11 метара започета је са градњом 14. јула 2011. године. Темеље је, по благослову Епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде, освештао 22. октобра 2011. године архијерејски намјесник дервентски протојереј-ставрофор хаџи Драган Каиновић. Храм је у изградњи, а до крова се још није стигло. Пројекат је дијелом прекопиран из мјеста Булетић код Теслића, а дијелом из мјеста Ноћај у Србији.
Приложници, ктитори и добротвори: Стојан Николић и Раде Николић из Агића и Ненад Суботић из Дервенте.
Извори и литература: Исказ јереја Илије Јовића од 21. децембра 2012. године.
Филијални храм у Мишковцима:
Једнобродна Црква Св. Преподобног Сисоја Великог димензија 9,5 х 5,3 метара почела је да се зида 1978. године. Црква је зидана од блок цигле, покривена је пресованим цријепом и има монтажни звоник поред и једно звоно.
Извори и литература: Исказ јереја Илије Јовића од 21. децембра 2012. године.
Свештенство парохија дервентских
Привремени парох Друге парохије дервентске
Парох: Радојица Ћетковић, рођен је у Лопарама 21. јула 1973. године. Завршио је Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крки 1993. Студент је треће године Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Рукоположен је у чин ђакона 10. септембра, а у чин свештеника 12. септембра 1994. Одликован чином протојереја-ставрофора 29. августа 2010. године одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Ожењен је супругом Александром и има троје дјеце: Предрага (1995), Сару (2001) и Лару (2006).
Протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић,
Трг Православља бб, 74400 Дервента
+ 387 65 532 673
канцеларија:+ 387 53 333 108
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Привремени парох Треће парохије дервентске
Синиша Максимовић, рођен 28. децембра 1981. године у Сарајеву- Општина Центар. Богословију Светог Петра Дабробосанског (1996 – 2001) завршио у Фочи. Дипломирао на Московској Духовној Академији 2005. године. Одбранио мастер рад на Православном богословском факултету у Београду 2012. године на тему „Тајинство ријечи у Литургији“ , код професора Ненада Милошевића. Докторске студије уписао на истом факултету и код истог професора, 2012. године. Рукоположен у чин ђакона 07. септембра 2003, а у чин свештеника 14. августа 2004. године. Оба рукоположења обавио епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Говори Руски језик. Ожењен супругом Драганом и има троје дјеце: Давид (2004), Јована (2006) и Марија (2009).
Јереј Синиша Максимовић,
Трг Православља бб, 74400 Дервента
+387 53 334 656
+ 387 65 355 460
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Привремени парох Четврти дервентски
Парох: Илија Јовић, рођен је у Добоју 12. октобра 1981. Богословију Св. Петра Цетињског завршио је на Цетињу 2001. Дипломирао је 2004. на Санкт-петербуршкој Духовној академији. Одбранио мастер рада на Православном Богословском факултету у Београду 2013. године на тему "Духовно стање цркве у III и IV вијеку", код професора протојереја-ставрофора др.Радомира Поповића. Рукоположен је у чин ђакона 12. јуна 2005. г. а у чин презвитера 18. јуна 2005. г. Рукоположење је извршио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије (Качавенда). Говори руски језик. Ожењен је супругом Мајом и има два сина Стефана (2009) и Николу (2014).
jереј Илија Јовић,
Трг Православља бб, 74400 Дервента
+ 387 65 222 151
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Привремени парох Пете парохије дервентске
Парох: Љубиша Новић рођен је у Дервенти 19. фебруара 1988. Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је 2007. Студије на Православном богословском факултету Св. Василија Острошког уписује 2007. године. У чин ђакона рукоположен је 28. октобра 2012, а рукоположио га је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Рукоположен је у чин презвитера 08. марта 2014. године. Рукоположење је извршио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Хризостом. Ожењен је супругом Иваном.
јереј Љубиша Новић,
Трг Православља бб, 74400 Дервента
+ 387 66 747 886
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
ђакон при Саборном и Спомен храму
Успења Пресвете Богородице у Дервенти
ђакон Перица Станојевић, рођен је у Дервенти 22. марта 1978. Богословију Св.Три Јерарха у Фочи завршио је 1999. г. Студије на Богословском институту у Београду наставља 2001.г. По благослову Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома уписуј пастирско-практични смијер на Православном Богословском факултету у Београду 2013. године. Рукоположен је у чин ђакона 15. марта 2014. године. Рукоположење је извршио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом. Ожењен је супругом Биљаном и има сина Павла (2011).
ђакон Перица Станојевић
ул.Вука Караџића бб, 74400 Дервента
+387 65 964 565
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Парох у пензији
Парох Драган Каиновић рођен је у Церанима код Дервенте 28. јуна 1953. Завршио Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крка 1973, а Православни богословски факултет у Београду 2012. године. Рукоположен је у чин ђакона 15. августа 1974. године, а у чин свештеника 16. августа 1974. од стране Епископа зворничко-тузланског Лонгина Томића. Одликован чином протојереја-ставрофора 31. јула 1991. године, одлуком Његовог Преосвештенства епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Аутор је књиге Благодат свете земље (2008). Ожењен супругом Миленом и има дјецу Миодрага (1975) и Драгану (1980).
Протојереј-ставрофор Драган Каиновић,
Ул. Цара Лазара бб, 74400 Дервента
+ 387 65 532 699,
e-mal: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
