Oluja je Tuđmanov zločinački poduhvat
HAG - Tribunal za ratne zločine na području bivše Jugoslavije osudio je juče hrvatskog generala Antu Gotovinu (53) na 24 godine zatvora, a generala Mladena Markača na 18 godina zbog zločina nad Srbima u Krajini počinjenih 1995. tokom i nakon operacije “Oluja”.
Komentara 0
Proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku javne i privatne imovine, bezobzirno razaranje, zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja, nečovečna dela i okrutno postupanje.
General Ivan Čermak oslobođen je svih optužbi. U njegovom slučaju tužilaštvo nije moglo da dokaže navode da je Čermak sakrivao i poricao zločine nad Srbima, niti da je član udruženog zločinačkog poduhvata.
Po presudi, operacija “Oluja” avgusta 1995. godine bila je udruženi zločinački poduhvat, na čelu s Franjom Tuđmanom, tadašnjim predsednikom Hrvatske, koji je smišljen da trajno i prisilno protera srpsko stanovništvo sa područja Krajine u Hrvatskoj.
Osim Franja Tuđmana, kojeg je sudsko veće označilo kao ključnu osobu u ovim poduhvatima, kao i trojice generala, optužnica je obuhvatila i Gojka Šuška, tadašnjeg ministra odbrane i Janka Bobetka i Zvonimira Červenka, načelnike Glavnog štaba vojske Hrvatske.
Prema rečima sudije Alfonsa Orija, predmet se nije bavio time da li je rat bio legalan, nego time da li su srpski civili bili meta zločina i da li su generali za to odgovorni.
- Kada je reč o kaznenoj odgovornosti generala, Veće zaključuje da je Ante Gotovina bio general pukovnik i zapovednik sektora Split i da je zbog svoje pozicije komandovao svim jedinicama na tom području, kao i pripadnicima vojne policije.
Prevencija i procesuiranje zločina nisu bili isključeni iz nadležnosti Gotovine, dok je on lično naredio granatiranje Benkovca i Obrovca što predstavlja nezakonit napad na civile. Prisustvovao je na Brionskom sastanku i aktivno učestvovao u planiranju “Oluje”.
Takođe, gotovina nije ništa učinio da spreči zločine ili da kazni svoje vojnike koji su se nelegalno ponašali prema civilima - rekao je sudija Ori i dodao je sudsko veće, nije dobilo svu dokumentaciju, zaključilo da su hrvatske snage gradove smatrale artiljerijskim ciljevima.
- Granatiranje Knina, Gračca i Obrovca bio je neselektivan napad. Pritom, pritisak i strah od nasilja nagnali su Srbe na odlazak iz Obrovca i Gračca – rekao je Ori.
Ante Gotovina, koji je osuđen na 24 godine zatvora, provešće iza rešetaka još 18 godina i sedam meseci zbog vremena koje je od hapšenja proveo u zatvoru. Postoji uslov da na slobodu izađe i ranije, odnosno nakon što odsluži dve trećine kazne, 2021. godine.